Два хектара винограда аутохтоних сорти грожђа Ерне негује на више потеса у атару Ирига на Фрушкој гори, а подрум и винарија су му на северу Бачке у Кањижи. Како признаје такав распоред је у почетку био приличан изазов.
- Када нам је долазио наш пријатељ Јожеф Нађ, наш Кањиженин, светски познати кореограф и маг савременог позоришта, често смо заједно одлазили у Ириг да купујемо вина, па ме је једном приликом питао, да ли би пристао да садимо виноград и направимо наша вина. Кренули смо да садимо старе сорте винове лозе које смо установили да су великом вероватноћом са Фрушке горе. Ишли смо на подизање засада аутохтоних традиционалних сорти, а уједно смо засадили и нешто црног бургундца пино ноар. Тражили смо најбоље потесе, историјске потесе где су били најбољи виногради. То је било доста лако да се пронађе, јер су нам доста помогли мештани - присећа се Сагмајстер.
Овогодишња берба је изнедрила око 60 одсто од уобичајеног рода грожђа, бобице су биле мале, мали је и рандман, али Сагмајстер истиче да је квалитет изванредан.
- Због суше род је подбацио не само код стварно добрих аутохтоних сорти са овог поднебља него код свих. Ове сезоне вегетација је била кратка, јер је касно кренула, грожђе је рано сазрело, али је добро што су у бобицама остале киселине и има сласти, па ипак очекујем да ће бити изванредна година за вино - оптимиста је Сагмајстер који је у међувремену остао сам у овом послу, али без обзира на то, жели да прошири винограде који су у атару Ирига и изнад Нерадина подигнути 2009. и 2010. године.
- Постигли смо са младим засадима винограда добар квалитет вина, тако да сада имамо можда прво вино из Србије које је у упаривању хране у ресторану са две Мишленове звездице у Берлину. Ове године смо имали извоз вина у САД, предстоје испоруке за Италију, вероватно још у Шведску, Данску, Холандију и Немачку - открива Сагмајстер.
Одлука да се посвети виноградарству на Фрушкој гори, а вино справља у подруму код куће на северу бачке, није случајна. Сагмајстер је испричао да је у пореским књигама у Сегедину, удаљеном тридесетак километара од Кањиже, остало записано да је више од 80 становника Сегедина некада, почетком 16.века, имало у поседу винограде на Фрушкој гори! Познато је из тог времена да су власти Сегедина и Сенте заратили, када су Сенћани увели дажбине за вино које су Сегединци превозили бродовима реком Тисом.
- Нас је привукло оно што смо увидели у винима које смо куповали у Иригу, да постоји огромна могућност да се направе веома квалитетна вина. Фрушка гора је за мене једно од најбољих виногорја на свету. Вина из других виногорја тешко могу да се мере са вином фрушкогорских винограда. Она су избалансирана, имају киселине и справљају се од грожђа које је зрело, а и структура вина је веома добра - објашњава Сагмајстер.
Он на Фрушкој гори негује аутохтоне сорте фурминт, кадарку и липолист, које касно сазревају, али напомиње да променом климе грожђе успева све лакше да сазри али и да му остану киселине.
- Јер, то су сорте са доста добрим киселинама, што је у овим климатским променама изузетно важно – сматра наш саговорник и указује на светски познату винарку Yенсис Робинсон, која тврди да је фурминт међу три најбоље беле сорте на свету.
-Кадарка је пре век и по била заступљена 70 одсто на Фрушкој гори, а сада једва да је има, на свега десетак хектара. Вино кадарке се изузетно тражи и лако га продамо. Мада је као винска сорта осетљива, тешко може да се узгаја за потребе винске индустрије јер захтева пуно рада и велики је ризик, али може се постићи добра цена вина - указује Сагмајстер.
Први опис сорти винове лозе са Фрушке горе сачињен је почетком 19.века, а много је индиција да су те сорте доспеле у Шомлоу, главно винородно подручја за бела вина у Мађарској, такође и Токај.
- На ова два места су ишли винари са Фрушке горе пред најездом Турака. Једна група винара је ишла са француским становништвом са Фрушке горе до Токаја, а друга група према Шомлоу. Тамо су однели и сорте винове лозе које су узгајали. То су биле изузетне сорте, јер Фрушка гора је у средњем веку била европски позната по винима - потсећа Сагмајстер.
На пробирљивом винском тржишту, Винарији “Сагмеистер”, у почетку је било тешко да нађе своје место.
- Тешко је док вас не упознају и не схвате шта и како радите. Код нас се раде мале серије, све је органска и ручна производња, што је тешко. Наших вина нема у продавницама него само у специјалним винотекама и неким репрезентативним ресторанима у Београду, Суботици, Берлину, Будимпешти, биће их ускоро у Италији… Вина има колико грожђа роди у нашем винограду, а кренуо сам ове године и са куповином грожђа које ћу преточити у вина која ће имати приступачнију цену… - констатује наш саговорник.
У винарству може да се заради, али Сагмајстер сматра да су често у овом послу велики играчи који имају друге изворе.
- Многи рачунају и упоређују колико коштају грожђе и вино, али губе из вида да су трошкови велики. Рецимо, анализа код нас за једно вино, која ако хоћете да извозите траје пола године, кошта 14.000 динара, плус 4.000 при сваком извозу. То је само за једну етикету, а сваке године правим вина са шест-седам етикета фурминта, кадарке и липолиста - прича Сагмајстер.
Милорад Митровић
