Реч је о дивљим депонијама у селима на територији града, које су пронађене и пописане уз помоћ сателитског снимка и обиласком терена.
Готово свако село има дивљу депонију на ободу, у близнини сеоског гробља, поред пута или поред реке. Према подацима добијеним са сателитског снимка и директно са терена, заузетост површина дивљих депонија креће се од пет процената, као у Белом Блату, до сто одсто у Елемиру.
На депонијама се налази различити отпад, од органског, лешева угинулих животиња до старог намештаја, електронског отпада, а што је посебно забрињавајуће, на ове депоније одлаже се и амбалажа од хемијских препарата коришћених у пољопривреди.
У Фаркаждину, депонија је стигла до самог Тамиша, у Елемиру где је ситуација најкритичнија, стигла је до сеоског гробља, а у Ченти до самог пута према Београду. Укупна површина снимљених депонија је 130.000 квадратних метара. Највеће депоније су у Ченти, Стајићеву, Елемиру и Перлезу, свака површине од око 20.000 квадрата.
Да ли ће депоније бити и уклоњене зависи од тога хоће ли се неко јавити на тендер. Исти тендер био је расписан пролетос, али нико од пријављених није задовољавао тражене услове.
Ж. Б.
