Како је речено на свечаној академији поводом обележевања овог великог јубилеја, сомборска библиотека од 1966. године носи име Карла Бијелицког у знак захвалност за ентузијазам и љубав њеног оснивача, првог донатора и дуго година првог библиотекара, који је 2. јануара 1859. године оживотворио иницијативу о формирању варошког читалишта, поднету две године раније.
- Човечанство које данас живи не може свом потомству оставити узвишенији, достојнији, и пун благослова споменик сећања и не може се у толикој мери одужити за захвалност као оснивањем библиотеке која ће граду служити на велику част - цитирао је обраћање Карла Бијелицког градском магистрату, државни секретар у Министарству културе, Миодраг Ивановић, додајући да је ово церемонија којом се обележава велики јубилеј сомборске културе и културе Републике Србије у целини - Заиста, Градска библиотека служи на част, не само Сомборцима и Војводини, већ и читавој нашој земљи. Квалитетан књижни фонд, разграната мрежа огранака, издавачком делатношћу и манифестацијама, библиотека вишеструко испуњава своју друштвену функцију и значајно обогаћује живот свих грађана Сомбора. Министарство константно подржава рад библиотеке, кроз заштиту раритетних књига, конзервацију и рестаурацију библиотечке грађе, рад легата Мирослава Јосића Вишњића, издавање часописа „Домети“ и манифестацију „Вељкови дани. Библиотекар Урош Бузаџић је у историјском сажетку навео да Библиотека „носи име човека који нас је све овде присутне задужио”, јер је још 1857. године био уверен да је библиотека потреба овог града.
- Није могао да се помири са ставовима и идејама германизацијске политике Беча и увек се залагао за библиотеку отворену за сваког, чији је задатак да створи претпоставке за ширење опште културе. Успео је оформи фонд који броји више од 23.000 књига, да би данас он био увећан на око 350.000 наслова - указано је у историјском осврту, након којег је директорка Наташа Туркић уручила захвалнице најверинијим читаоцима свих узраста, које су добили Зорка Петрић, Снежана Штрангарић, Владимир Брдарић, Елена Тркуља, Уна Бошњачић и Павле Шарић.
М. Миљеновић
