Хорско певање у Паланци, Силбашу, Товаришеву, Парагама кренуло у претпрошлом веку

Некако на прелазу година у Бачкој Паланци публика има прилику да присуствује бројним концертима које им поклањају хорови, оркестри, ученици и професори овдашње Школе за основно музичко образовање „Стеван Христић”.
БАП/Хор Свети Јован крститељ из Бачке Паланке
Фото: БАП/Хор Свети Јован крститељ из Бачке Паланке

Хор „Свети Јован Крститељ„, познат на ширим просторима, добитик бројних признања и похвала, приредио је у православном храму у Старој Паланци Божићни концерт, а мешовити хор Културног клуба „Звоно” одржао је концерт у Народној библиотеци „Вељко Петровић„. Одржани су и хуманитарни концерти као и концерти толеранције, Клуба класичне гитаре „Акорд”, а за почетак фебруара најављен је концерт Војвођанског народног оркестра „Гајде”.             

Друге године новог миленијума овде се појавио интересантан текст Јована Јеркова, познатог музичког педагога, а реч је о наслову „Хорско певаштво у југозападној Бачкој”, а посебно је ова тема обрађена и за Бачку Паланку, Товаришево, Силбаш, Параге...             

- Хорско певање има дубоко укорењену традицију у култури српског и других народа који су живели и живе на овим просторима Бачке - записао је, поред осталог, Јерков. - Хорско певање било је значајно подручје на којем су људи свих социјалних категорија и занимања манифестовали снажну жељу да се културно и стваралачки изражавају с једне стране, а с друге да јавно испоље свој национални субјективитет. Тако су настали црквени хорови, грађански, раднички, ратарски, занатлијски, виноградарски... Певало се у Војводини на црквенословенском, српском, мађарском, немачком, словачком, хебрејском, румунском, русинском, чешком језику...             

Међу најзаслужнијим прегаоцима хорског певаштва у Војводини највише се истакао образовани и енергични дугогодишњи председник Српског певачког друштва у Сомбору др Јоца Лалошевић који се с правом може назвати реформатором српске хорске певачке уметности - записао је Јерков. На његову иницијативу основан је на Цвети 1911. године Савез српских певачких друштава Војводине на подручју Аустроугарске, а по угледу на већ постојеће у Чешкој и Словачкој. Јерков приближава историјат хорског певаштва и у времену Југославије, а посебног значаја има певачка жупа у Сомбору која је била домаћин Слету који је одржан 13. и 14. новембра 1937. године на коме је учествовало на десетине хорова.              

- Учесници слета нису припадали само великим и економски моћним метрополама, па су се међу учесницима нашли и хорови села, на пример, Товаришева, Силбаша, Парага, Бешке, Мошорина... Без значајних збивања у војвођанском хорском певаштву не би било могуће сагледати рад, услове и околности настанка хорова у Бачкој Паланци и њеној околини. Најстарији хор настао је 1886. године у Гајдобри и то као Немачко певачко друштво, а 1895. године Словачко певачко друштво у Силбашу. Српско певачко друштво у Товаришеву формирано је 1896. године. У Старој Паланци (Бачкој Паланци) 29. јануара 1905. године формирано је и вредно касније радило Српско црквено певачко друштво.             

Ни данас, после 115 година, хроничарима нису познати основни подаци о иницијаторима и хоровођама старопаланачког хора. Извесно је, а то је и Јерков записао, да су хор чинили паори и занатлије из Старе Паланке. Три године касније у Бачкој Паланци почело је са радом Српско певачко друштво „Јавор”, а 1910. године представило се мештанима. Подаци о појединостима формирања хора нису познате, али све наводи на име Здравка Пејака који је основао тадашњи и потоњи хор и био први хоровођа.  У Парагама је 1927. године формиран Мешовити хор српског црквеног друштва. Оснивач и диригент овог ратарског хора био је Стеван Мандић. Мешовити хор Српског црквеног друштва у Бачкој Паланци основан је 1929. године. Мушки хор Српског црквеног хора „Јавор” у Силбашу везује се за 1930. годину, а хоровођа је био Здравко Пејак, паор.

Најстарији хор настао је 1886. године у Гајдобри и то као Немачко певачко друштво, а 1895. године Словачко певачко друштво у Силбашу. Српско певачко друштво у Товаришеву формирано је 1896. године. У Старој Паланци (Бачкој Паланци) 29. јануара 1905. године формирано је и вредно касније радило Српско црквено певачко друштво 

- Знатан број певача из претходно основаног хора „Јавор” запевао је у Српском црквеном хору који је за услове и величину места представљао вредност од непроцењивог значаја за народ одан светосављу - констатовао је пре скоро две деценије Јерков. -  Старије особе у Сентивану (сада Деспотово) приповедале су да је у цркви навек било добрих појаца који су, задужени за певницама, умели да запоје као прави хорски певачи. Мушка чељад и младе девојане чинили су такозвани народни хор и појали ако не сваке недеље онда за велике празнике. Слични, народни црквени хорови постојали су у: Нештину, Визићу, Обровцу и Пивницама. У оним насељима где су већински народ чиниле Швабе (Гајдобра, ЧИБ (сада Челарево), Букин (Младеново), Бачко Ново Село, Обровац, сви верници чинили су хор и, уз звуке оргуља, певали песме по канонима римокатоличке цркве. У мађарској римокатоличкој цркви, словачкој евангелистичкој у Бачкој Паланци и Пивницама, као и у паланачкој синагоги богослужење се одвијало тако што су сви суделовали певајући на богослужењу - објашњава део историје хорског певаштва на овим просторима Јован Јерков.

М. Суџум

 

EUR/RSD 117.5492
Најновије вести