Како је црпна станица Кумане испратила век развоја технологије

Црпна станица у Куману (код Новог Бечеја) која вишак воде из банатске равнице већ више од једног века пребацује у Тису, један је од ретких, ако не и једини објекат где се јасно може видети како су се људи на овим просторима борили са вишком воде на њивама у претходних 120 година и како је та технологија еволуирала до данашњих дана.
parna 1
Фото: Dnevnik.rs

На овом месту сачувана је комплетна парна машина из 1895. године која је покретала пумпу и систем за пребацивање воде из канала за одводњавање у Тису, а осим парне ту је сачувана и “дизелка” која је парну машину заменила тек 1961. године, међутим и систем који је радио на нафту је отишао у пензију 1987, те  од тада вишак воде пребацују пумпе које покрећу електромотори.

Први покушаји да се овај део Баната од мочваре и ритова насталих сталним изливањем Тисе и других речица на овом подручју, претвори у плодно земљиште кренули су крајем 18. века, тачније 1781. године када са “највишег места” у Бечу стиже наредба да се у Банату подижу насипи дуж реке Тисе. Торонталска жупанија са седиштем у Бечкереку (Зрењанину) и Великокикиндски дистрикт кроз много година изводе ове радове површно, углавном нестручно, већином јавном неплаћеном радном снагом (кулучарима). Ови насипи су били мали, па су их често велике воде преливале, а местимице и потпуно испрале, тако да је највећи део територије и даље углавном био под барама и мочварама. Тек 1845. године су основане две задруге: интересенство плавног подручја дуж леве обале Мориша под називом Моришка задруга, а интересенство дуж леве обале Тисе под називом Тиска задруга. Насипи се ојачавају и додатно издижу, али и поред тога су велике површине остајале под водом. Следећи корак је уследио 1872. када је почела изградња устава које су кроз насипе пропуштале нагомилане воде у Тису. Међутим, вода се могла упуштати само у случају када је Тиса била ниског водостаја. Све пролећне сувишне воде, снегови и кише, остајале су на нижим теренима много дуже него што је пољопривреда могла да поднесе. Излаз је био у копању додатних канала и грађењу пумпних станица. 

Фото: Dnevnik.rs

Према подацима из ЈВП “Воде Војводине” које данас управљају овим објектом, пумпна станица “Кумане” је изграђена 1898. године за одводњавање Куманског рита, од стране Новобечејске водне задруге. Погон пумпе су правиле две парне машине снаге 110 КС, док је капацитет био 2 х 900 лит/сек.   


Место пуно историје

Простор који обухвата црпна станица Кумане, посебан је осим по комплетно сачуваној парној машини за коју се сматра да би могла и данас да се покрене, већ и по храсту лужњаку старом око 320 година који се налази у дворишту и који се сматра најстаријим живим бићем у Војводини. Ексклузивни интервју са старим храстом смо после доста убеђивања објавили пре неколико месеци, а приликом овог сусрета кратко нам је промрљао кроз лишће да не воли да прича о парној машини чију је изградњу посматрао јер је у њеним котловима завршило доста његових рођака и пријатеља.


Фото: Dnevnik.rs

Гориво које се овде користило је камени угаљ високе енергетске вредности. Међутим, мноштво је случајева било када се као гориво користило све што се могло наћи у околини пумпне станице због отежаног допремања угља. Сагоревањем угља у котлу производила се пара која је покретала парну машину… За одржавање постројења у раду било је потребно више људи. Ту је био машиниста, мазачи, ложачи и помоћни радници на решеткама (задужени за чишћење решетке на уливу). Када би се такво постројење покренуло оно није престајало са радом док се не извуче сва сувишна вода из плавног подручја. Свака пумпна станица располагала је једном скромном радионицом која је коришћена за ремонтне радове и разне поправке. У то време рад на оваквим постројењима је био веома цењен и уважаван у друштву. Машиниста пумпне станице је био веома цењено занимање, њихове су плате биле веома блиске горњем нивоу чиновничких плата.

Фото: Dnevnik.rs

У Водама Војводине кажу да би било пожељно, да се у складу са општом и техничком културом становништва, због очувања историјских садржаја, водопривредне традиције овог подручја и значаја мелиорационих радова, туристичке разноликости и сличног, повећају напори за претварање старих објеката пумпних станица, које више не користе првобитној намени, у поставке хидротехничког, природњачког и етно садржаја. За станицу Кумане постоје овакве идеје, али се још чека на реализацију…

Текст и фото:  Нико Перковић

Фото: Dnevnik.rs

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести