Након традиционалног читања овогодишње поруке поводом међународног театарског празника, симболичним пресецањем врпце у име Града Вршца, сцену је отворио др Трајан Качина, члан Градског већа за културу, истакавши да је то догађај од велике важности за позориште и културни живот града. Он је подсетио да је у минулим годинама много улагано у НП „Стерија”.
- Уз помоћ Министарства културе, Покрајинског секретаријата за културу и наравно Града Вршца, најпре је у вредности од 11,2 милиона динара реновирана велика сцена, да би пре две године опремили позориште најмодернијом аудио-визуелном опремом у вредности од 32,6 милиона, док се у пројекат реконструкције крова који је у току улаже 9,6 милиона - рекао је Качина.
Након свечаног отварања сцене, уследила је премијера чувене драме Радомира Путника, једног од најплоднијих српских драматурга и театролога који је део свог живота и образовања провео у Вршцу, а својим несебичним преданим радом у области позоришне уметности, као један од најзнаменитијих живих стваралаца, остао заувек везан за Стеријин град. Народно позориште „Стерија“ у репертоарском смислу, вратило му се након 32 године.
Вршачкој позоришној публици први пут се представио делом „Трактат о кафици”, 1972. године, док је драма за децу „Баца Ица и његова Мица” представљена 1982. године. Последњи пут се на репертоару НП „Стерија“ нашао 1992. године, када је Милован Новчић поставио његову драму „Климактеријум”. На позив НП „Стерија“ да се неком његовом драмом отовори нови простор у оквиру вршачке позоришне зграде, понудио је своју драму „Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге”, коју је као прву представу за Кибицфенстер код Стерије режирала Снежана Удицки.
Отварањем новог позоришног простора на самом улазу у НП „Стерија“ добија поред Велике сцене у барокној сали, Мале сцене „Томислав Пејчић“ и трећу сцену са 50 места која ће бити погодна за различите догађаје и позоришна практична истраживања у области камерног, амбијенталног, инклузивног, интерактивног позоришног израза и за многе друге приступе у којима је однос између публике и извођача смештен у блискији контекст.
