Котлићи крај Тисе у Новом Кнежевцу: Сви мисле да знају тајну рибље чорбе

Тропска врелина није спречила љубитеље рибље чорбе да ватру испод котлића запале на обали Тисе у Новом Кнежевцу, у оквиру манифестације “Лето на Тиси”, која се одржава под покровитељством локалне самоуправе.
њ
Фото: М. Митровић

На окупу је било четрдесетак такмичарских котлића, а у име организатора такмичења и покровитеља “Лета на Тиси” које ће потрајати до краја августа, Дејан Мијатов не скрива задовољство због добре атмосфере...

Најукуснију победничку чорбу овог пута је зачинио Владимир Ловрић из Апатина, а одмах до њега су били Душан Лукин из Кикинде и Миле Стефановски из Новог Кнежевца. 

- Сви ми долазимо да се доказујемо и победимо, јер свако од нас мисли да кува најбољу чорбу. Наравно да сам се надао победи, без обзира што увек на такмичењима има добрих кувара и већином се знамо и добри смо пријатељи. Пресудан је правилан однос зачина, рибе и воде који треба ускладити, без претеривања у било чему - каже победник Владимир Ловрић.

Председник оцењивачког жирија угоститељ Милош Петромарков из Бачке Тополе вели да је тешко проценити да ли се боља рибља чорба кува крај Тисе или Дунава.

- Негде кувају ређу чорбу, негде рибљи паприкаш, али могу рећи да се овде на Тиси кувају једне од бољих чорби које сам до сада пробао и оцењивао - утисак је Петромаркова. - Прво се гледа какав утисак визуелно оставља чорба, гледа се општи изглед јер чорба мора да има одређену густину и боју. У узорку чорбе рибља потковица мора бити цела, не сме да се распадне, мада многи то занемарују, па је yаба ако су укус и боја добри ако потковица није цела. Важан је и укус, па често одлучују нијансе.

Фото: М. Митровић

Миле Стефановски из Новог Кнежевац, каже да се рибља чорба у котлићу обично кува са пријатељима и комшијама из места и гостима Николом Савићем из Новог Сада и Јанком Пинћером из Бегеча.

- Добро је да смо поново почели да се сусрећемо на кулинарским фештама. Једни од других учимо како да скувамо што укуснију рибљу чорбу. Сви смо ту не због самог такмичења него што нам се свиђа амбијент на Тиси и прија нам дружење, а свакако сви мисле да кувају добру или најбољу чорбу. Ове године гости из Апатина су освојили прво место, свака част, момци знају да кувају - објашњава Стефановски. 

Екипа Зорана Тече Јованића из Новог Кнежевца, дружење крај Тисе почиње роштиљањем.

- Не можемо ми дочекати да се скува чорба, морамо нешто јести. Друштво је на нивоу, а пиво хладимо у бурету. Наш рецепт за чорбу је једноставан. У котлић иде риба, пола главице црног лука, воде и мало зачина. Друго ништа не стављамо. Ми смо скромни, једина нам је мана што можемо много да поједемо и попијемо – кроз смех признаје Јованић.

И за екипу Независног синдиката полиције из Кикинде, којој је чорбу запржавао Миодраг Грујић, најважније је дружење.

- Има нас свих специјалности од полицајаца до ватрогасаца и оних из цивилне заштите, па успевамо све да држимо под контролом. На дружењима сам и савладао рецепт за кување рибље чорбе. Само фришка риба, вода и зачина по нашој мери, а док чекамо да се скува чорба, мени смо појачали чварцима - каже Грујић.

Кикинђанин Душан Лукин је већ проверени мајстор специјалитета у котлићима, а посебно му лежи обала Тисе у Новом Кнежевца где је од десетак учешћа на такмичењима пет пута побеђивао а ове сезоне други пут заузео друго место. Лукин открива да је рецепт учио у Бачкој...     

- За победу је важно да имаш свежу рибу, као што смо овог пута добили, добру зачинску паприку јер без ње нема укусне чорбе, а ватра испод котлића мора да буде јака првих 20 до 25 минута, да би се садржај добро укувао и имао компактност. Нема ту много зачина, јер превише зачина само може да поквари чорбу. Од рибе основа је шаран, негде око 70 посто, а ту су и друге врсте рибе као зачини који дају укус чорби: мало мрене, штуке, сома и бандара, па и једно парченце толстолобика.  Мада, никада не можеш скувати исту чорбу - уверава Лукин.

Јанко Пинћер из Бегеча већ 37 година ради са рибом, па је природно да добро справља рибље специјалитете. 

- Ужитак је време проводити крај реке и најважније нам дружење, а рибљи специјалитети иду и уз Тису и крај Дунава. Мој рецепт за рибљу чорбу је једноставан - од рибе мора бити 70 посто шарана и 30 посто остале рибе. Морамо имати рибу са дна реке и рибе са површине реке као што је штука грабљивица и деверика, које чорби дају специфичан мирис, а шаран је нека средина који доминира у свакој рибљој чорби. Значи, мора се знати да на килограм рибе иде литра и по воде, па је најбоље за мање друштво када се у котлићу на три килограма рибе дода четири и по литре воде. На килограм рибе иде једна кашика сока парадајза, 100 грама лука и кашика црвене слатке алеве паприке, а по жељи може се зачинити и љутом паприком. Када се такмичимо све зависи где се налазимо. Како се крећемо низ Дунав од Апатина до Смедерева и овде на Тиси, свугде се мало другачије кува. Од Апатина до Бачке Паланке се кува рибљи паприкаш, одатле до Бешке нешто између чорбе и паприкаша, а од Бешке па низводно према Смедереву и ниже су чорбе где је однос воде и рибе два према један - испричао је Јанко Пинћер.     

         Милорад Митровић

 

Пројекат „Кроз Нови Кнежевац“ реализује ДВП Дигитал, а суфинансира Општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства.

EUR/RSD 117.5685
Најновије вести