- Крава Душка нас је заиста обрадовала, мада је телење које смо сами обавили било прилично „густо“, али смо некако изгурали и све пребродили. После првог и другог телета, са трећим је било мало компликација јер сам га морао оживљавати, а када је на свет дошло и четврто, све је било у реду. Телење сам обавио без ветеринара уз помоћ укућана. Душки има пет година и ово јој је треће телење. У прва два телења нас је обрадовала близанцима, тако да смо с њом изузетно задовољни - испричао је носилац пољопривредног газдинства Синиша Надрљански.
Синиша појашњава да је крава Душка вештачки осемењена, о чему је бринула Ветеринарска станица „Теслић“ из Трешњевца, чије услуге користе јер је у газдинству уметичено више од 40 говеда различитог узраста.
Приликом посете газдинству на окупу су биле три генерације породице Надрљански, које заједнички сложно обављају све послове. Под будним оком оца Миливоја Мише Надрљанског (74) и мајке Зорице, највећи део посла уз носиоца газдинства Синишу (36) обавља старији брат Драган (43), за испомоћ су приспела и његова три сина, али вредне су и снајке.
- До сада су и у нашим стајама краве имале близанце, знамо да је у последње време по три телета било у два газдинства у Санаду, али ове наше су прве четворке, по два мушка и женска телета. Телад је још мала и нејака, тек су дошли на свет па се трудимо око њих да ојачају, а помажу ми унуци. Два мушка телета смо назвали Кића и Мића, а женска се зову Мирна и Мица, јер сва говеда која држимо имају своја имена - објашњава Зорица Надрљански.
Домаћини из Санада после напорног телења брину о крави Душки, коју је доношење на свет четири потомка прилично исцрпело. Синиша истиче да она у просеку даје 25 до 30 литара млека дневно, тако да га има за подмладак, а ако зафали и додаће се што је потребно.
- Имамо на мужи 17 крава, а на фарми укупно преко 40 говеда. Обрађујемо око 70 хектара земље, од чега је половина у нашем влансиштву док је друга половина државна земља коју смо у аренду добили по праву пречек закупа по основу сточрства којим се бавимо. Ја сам више посвећен производњи на њивама и фарми, а брат Драган је аутомеханичар и специјализовао се за механизацију. Дневно Кикиндској млекари испоручујемо 300 до 350 литара млека, или око 10.000 литара месечно. За литар млека постижемо цену од 30,50 динара плус премију од државе. Исплата мало касни, али надамо се да ће се ситуација поправити - оптимиста је Синиша Надрљански.
Сточну храну Надрљански обезбеђују из сопствене ратарске производње за исхрану музара, увек се у тову држи и неколицина бикова, а продају се и јунице. Јер, како напомиње Синиша, новаца увек треба за улагање у производњу и поправљање услова за рад у газдинству. Утовљена јунад завршава у кланицама директном продајом или преко накупаца. Управо су пре четири-пет дана испоручили три утовљена јунета. Вели, да се цена мало поправила јер су постигли 2,10 евра по килограму, док за шкарт краве плаћа 1,30 до 1,40 евра за килограм. Годишње испоручују и 100 до 150 товних свиња, али указују на познату ситуацију са кризом у свињарству убог ниске откупне цене товљеника.
Ове сезоне у ратарској производњи заступљени су кукуруз, пшеница, јечам, сунцокрет, детелина и соја, а лане је било и уљане репице.
- Имамо сопствену пресу за хладно цеђено уље тако да сами правимо биодизел, што нам је јефтиније него да се дизел горивом за механизацију снабдевамо на пумпи. Морамо да се сналазимо да би укупна рачуница и економичност газдинства била повољнија, иначе не би могли опстајати. Посла у пољопривредном газдинству као нашем, где су заступљени и ратарство и сточарство има свакодневно, нема предаха ни недељом, празником и свецима. Спремамо се за жетву јечма на пет и пшенице на 20 јутара. Фалило им је мало кише у време наливања зрна па ће квалитет бити мало лошији, али надамо се просечним приносима - каже Синиша.
Куће и фарма чланова породице Надрљански излазе на две санадске улице и долму према Тиси, заинтересовани су да имање прошире, али Драган указује да за разлику од ранијег периода сада у селу готово да и нема празних кућа.
- Пре петнаестак година на продају је било око 30 кућа, али већина је продата мештанима и породицама које су дошле са стране, из Вршца, околине Ниша, па и из Украјине. Живот у Санаду није лош, али највећи проблем је за младе јер нема ни кафића, ни кафане. Окупљају се у Културно ументичком друштву „Вук Караyић“ и Фудбалском клубу „Јадран“, али у вечерње изласке иду на страну у Сенту, Чоку, Нови Кнежевац и Кањижу - напомиње Драган Надрљански.
Од механизације газдинство породице Надрљански располаже са четири трактора, комбајн за озиме житарице, берач за кукуруз, пресе, сејачице и све друге неопходне прикључке. У расподели посла о механизацији брине Драган, по струци аутомеханичар. Он и супруга Далиборка су запослени у Сенти и за сада успевају на два фронта, а Драган у сезони другима пружа и услуге механизацијом, тако да није лако. Вели да сви доста раде, али да је задовољан, али да би било добро да је још боље.
- Имамо један трактор који нам је дедовина са мајчине стране, стар је четири деценије, радили смо му генералку два пута и још нас добро служи, али и трактора новије генерације. Хоћемо да узмемо још један јачи трактор од 105 до 110 коња, па ћемо видети како ћемо и када то постићи. Сада улажемо у изградњу новог измузишта. Хоћемо тај део да осавременимо, да нам буде
лакше, а у плану је и улагање у аутоматско изђубравање. У газдинству мора увек да се улаже да би се ишло у корак са савременим достигнућима у пољопривредној производњи. Имам три сина Марка (19) , Бориса (17) и Огњена (11). Марко хоће на студије у Нови Сад, а Борис је веома заинтересован за пољопривреду, тера тракторе а он и Марко на фарми баки највише помажу око муже крава - сазнајемо од Драгана Надрљанског.
Текст и фото: Милорад Митровић
