Некада су „берлеј“ узгајали на већим површинама па и производили расад за произвођаче из овог краја међутим, ове сезоне листове „берлеја“ беру, нижу и суше само са једног катастарског јутра.
Производња „берлеја“ раније је доносила већу добит газдинству, било је и довољно сезонске радне снаге за обављање послова у берби, варљиве су и рачунице у производњи кромпира, купуса и белог лука, а Тибор Алмаши истиче да последњих година најисплативија се показала семенска производња тиквица за извоз.
- Смањили смо производњу дувана зато што немамо радне снаге за брање - каже Тибор Алмаши. - Прошле године смо под дуваном имали пет јутара и веома је тешко било обезбедити бераче, а мислим да ћемо после ове сезоне и завршити са дуваном.
Многи произвођачи су одустали од „берлеја“ када је фабрика дувана компаније ЈТИ из Сенте престала са уговарањем и откупом ове сорте. Тако се у Малим Пијацама дуваном бави свега 7-8 пољопривредних газдинстава, а Тибор Алмаши се присећа када је с пролећа производио и испоручивао расад дувана за 70 газдинстава из околине.
У домаћој производњи дувана „берлеј“ из атара северног Потисја, северу Бачке и Баната, потиснула је производња дувана сорте „вирyинија“ која се махом узгаја на другом типу земљишта на подручју Срема.
- Ово је мало песковито земљиште на којем успева само дуван сорте „берлеј“. Када је фабрика из Сенте престала са уговарањем „берлеја“ предлагао сам да и ми пређемо на узгој „вирyиније“, али су стручњаци предочили да ово поднебље не одговара - објашњава Алмаши.
Клара и Тибор Алмаши ове сезоне углавном сами беру листове „берлеја“, понекад успевају да ангажују још два-три, а за разлику од ренијег периода када су се након брања листови ручно низали, њих двоје сада то обављају машински, што олакшава и убрзава посао.
Газдинство Тибора и Кларе Алмаши обрађује 25 јутара земље определивши се за повртарство, пре свега кромпир, бели лук, купус и семенску производњу тиквица.
- Врло је тешко рећи шта највише вреди и доноси највише зараде, јер су околности од сезоне до сезоне различите, такође и неизвесности на тржишту. Има година када се добро прође са кромпиром, друге године пара буде више од купуса, јер у Србији не може се наћи усев који је најбоље сејати, него се газдинсво мора ослањати на разноврснијој сетвеној структури. Ускоро ћемо почети са вађењем кромпира који је на три јутра, али цена је тренутно јако лоша. Чујем да откупљивачи на велико плаћају 20 до 22 динара, тако да се не може рећи да кромпир има неку цену. Приноси кромпира варирају, као и цена, све зависи каква је година, али и од газде - указује Тибор Алмаши.
Наш саговорник констатује да њихово газдинство сада најбоље пролази са семенском производњом тиквица, зато што комплетна производња иде за извоз у Немачку и Холандију.
- Сви услови производње су прецизно уговорени, а плаћање у еврима, тако да се надам да ће и ове године бити задовољавајуће - додаје Алмаши.
Тибор сматра да су субвенције које се из државне касе дају газдинствима у износу од 4.000 динара по хектару, плус 1.200 за дизел гориво „јако мала пара“.
- Имам утисак да држава пољопривредницима једном руком даје, а другом одузима, тако да нема неког ефекта од оваквог начина субвенција. Ја мислим да је ресорни министар Бранислав Недимовић јако задовољан произвођачима и њиховим учинком, али на терену није баш увек и свугде тако. Код нас је литар дизел горива 1,30 евра, а ако би то гориво добили без ПДВ-а и других пореских дажбина у виду „зеленог дизела“ за око 0,70 до 0,80 евра колико стаје у неким земљама у окружењу, то би био значајан корак и пуно би нам значило - мишљења је Тибор Алмаши.
Текст и фото: Милорад Митровић
