Шта је то љубав? Неки сматрају да је овај мистични појам добија додатну димензију што нико никада није успео тачно да га дефинише. Али, добар део љубави, оне на сточарски начин, открили смо јуче на Крчединској ади, на којој слободно пасу говеда (подолци и сименталци), свиње мангулице, магарци, овце и коњи. Све су то аутохтоне, изворне расе које су се далеко више гајиле у стара времена, а сада служе као генетски ресурс: то значи да се гаје због тога што, иако су ниско производне, имају јако здравље и укусно месо, све што фали данашњим расама које се користе у масовној производњи. Никад се не зна да ли ће ти гени затребати.
А како љубав сточара изгледа у пракси, те како се манифестује, једноставно је објаснио ковиљски сточар Миле Плавшић, носталгично се загледавши у лепоту поменуте аде. - Еееј... па ја ово да не волем, никад не би радио. Никад! Имам мало земље, свега четир ланца, не могу ја с тиме да произведем толико хране за прихрану све стоке коју држим овде. Немам ја никакве материјалне користи од тога, а да не добијам субвенције од државе, био би на дебелом губитку. Сад би многи рекли: “Овај није нормалан, што ради када нема зараде”. Па ни ја себи нисам нормалан! Али волем... Лепо је видети ове животиње како слободно пасу, а нема ми веће награде него кад неком помогнем. Чујем на пример, да је неко дете болесно или ми се неко обрати за помоћ, треба му магарећег млека - набавим, не наплатим. После, када ме неко назове и каже да је детету боље, мени је пуно срце – вели Плавшић.
Повод јучерашњег дружења беше то што је Удружење сточара “Дунав” из Ковиља, уприличио традиционални “Дан сточара”. Окупили су се људи из ове бранше, па су мало дискутовали о стању у струци и шта им је чинити у ближој будућности да би им било боље, а више су опуштено ћаскали и мезили шунку и сланину, чварке од мангулице, и то пре него што је за ручак сервиран јунећи гулаш од подолца. Све ово сјано “клизи” уз хладне шприцере, који су расхлађивали врућином натопљена тела.
За ове врменске (не)прилике мноштво животиња са Крчединске аде не мари много: као у најприроднијем окружењу, допуштају деци да их мазе, лагано шетају међ’ људима, а оне којима жега не прија, лешкаре у хладу. Планетарни хит су, примера ради, свиње које на Бахамима шетају у морском плићаку међу одушевљеним туристима. Мангулице на Крчединској ади залегну у приобаљу, дремкају у дунавском блату, без да их досадни посетиоци сликају и(ли) снимају... И ми свиње за плажу имамо!
Душан Кнежић
