Према његовим речима крвна слика овдашње привреде се поправља и повољнија је, једноставно због доласка нових инвеститора “Зопаса” и “Мекафора”, али и чињенице да је лане кикиндска индустрија грађевинског материјала “Тоза Марковић” изашла из стечаја, са годишњом продукцијом од 34 милиона комада црепова враћа се на тржиште, а ове године је већ имала инвестицију за модернизацију линије за производњу керамичких плочица.
Хорват за наш лист каже да с друге стране МСК солидно ради, а како ће даље пословати зависи и од потеза Владе Србије и приватизације, јер су за куповину заинтересовани кинески конзорцијум “Донг Схињу” из Хонгконга и јапански гигант “Мицубиши”, а у питању је предузеће које има извоз од око 60 милиона долара годишње и у њему је упослено 500 људи. У пољопривреди сигурно да ће пуно значити долазак немачког “Тениса” који у градњу свињогојске фарме код Банатске Тополе планира улагање од преко 20 милиона евра.
"Покренуло се нешто и око словеначког “Цимоса”, у чијем власништву је Ливница “Кикинда”. Надамо се да је најзад готова докапитализација, јер иако је то била приватна фирма, Словенија је преко својих дужничких банака ушла у посед и покушавала да прода. На крају се заинтересовао “Паладио финанзариа” из Италије, али је од прошлог јула читав поступак наишао на велики број проблема. На крају је искрсао проблем са Хрватском, која је не желећи да буду отпуштени радници у “Цимосовим” фирмама у Хрватској, тражила намирење раније насталог дуга који је нарастао на преко 30 милиона евра. На крају је “Паладио финанзариа” за 92 одсто удела у “Цимосу” платио свега 100.000 евра, мада су финансијске обавезе биле 110 милиона евра, које се отписују, а трансакција је уследила само симболичном сумом, с тим што се нови власник обавезао да инвестира 35 милиона евра у наставак рада компаније. Погони у Кикинди су и до сада били најздравији део “Цимоса”, не знамо како ће све одрадити нови менаyмент, али би логично било да фабрика у Кикинди настави са радом, јер за разлику од неких других делова “Цимоса” увек су пословали позитивно и били најздравији део “Цимоса”, па би бесмислено било затварати фирму која може да остварује профит ", сматра Хорват.
На срећу француски “Ле Белиер” је у својој ливници у Кикинди повећао број радника на преко 650, ушао је у нову инвестицију и планира у новој фабрици која се већ увелико гради и следеће године се рачуна на упошљавање преко 100 људи. Хорват наглашава да је у последње време било доста улагања, а да је врло значајно да је градска управа доста радила на довођењу страних инвеститора, а пуно значи што се француски “Мекафор” пребацио из Сенте у Кикинду, где је подигао нову фабрику са 50 запослених, са тенденцијом повећања. Хорват додаје да је италијанска компанија “Зопас” која има производњу широм света, отворила погон у Кикинди, па је “Зопас индустриес Сербиа” упослио преко 300 радника са примањима изнад просека и у плану је да прошире капацитете јер су задовољни пословањем у Кикинди.
"Помиње се и долазак “Калцедоније” у Кикинду, тако да имамо тенденцију доласка страних инвеститора у Кикинду, међутим слабија је заинтересованост за Чоку и Нови Кнежевац. У Чоки је због великог одлива становништва у иностранство присутан недостатак радне снаге, па тако један број Кикинђана путује и ради у ливницама “Аутофлекс” и “Старој ливници Чока”, па се тренутно највећа ливница у Србији са бројем одливака налази у Чоки. Добро ради кикиндски “Гриндекс” за извоз у Русију", каже Хорват.
За привреду северног Баната карактеристичан је позитиван спољнотрговински биланс. Већ дуже време вредност извоза двоструко надмашује увоз.
"Наша привреда је пре свега усмерена на извоз, па ту и даље предњаче “Ле Белиер” који извози преко 95 одтсо производње, затим “Цимос”, на извозно тржиште вратио се “Тоза Марковић”, МСК је такође извозно оријентисан са својом производњом, такође “Мекафор”, “Зопас”, из текстилне индустрије добар девизни пазар има кикиндски “ЕММЕПИ”, из Чоке су значајан извозник Ливница “Аутофлекс” и Дунавска индустрија “Чока”, а у Новом Кнежевцу Прехрамбена индустрија “Алева”. Главни партнери у извозу су нам земље са подручја ЕУ, пре свега Немачка, Мађарска и Румунија ", каже Хорват.
Прехрамбена индустрија у Кикинди, на жалост, је посрнула и у константном је паду, иако се према речима Хорвата, у једном тренутку чинило да се уздигла.
У стечају је била кондиторска индустрија “Банини” па ју је купила црвеначка “Јафа” и очекују је бољи дани, пре тога проблема је било у ПИК Кикинда, фабрика за прераду поврћа “Прима” је у поступку приватизације мењала власнике и завршила у стечају. Одређених проблема имао је и “Кикиндски млин”, који сасвим солидно ради, међутим, преко зрењанинског “Дијаманта” и београдског “Фрикома” су део великог система хрватског “Агрокора” захваћеног великим проблемима.
М. Митровић
