Богато културно наслеђе биће представљено у дигитализованој форми па ће тако јавност бити упозната са наслеђем мале врбаске заједице. На поменутој платформи може се видити и део фундуса новосадске Галерије Павла Бељанског и Етнографског музеја у Београду.
Одкуд баш Градски музеј у Врбасу на глобалном интерент претраживачу, а не неки из већих градова у Србији, питање је на које се одговор налази у историји Врбаса, чији први запис датира у писаним изворима још од 1387. године. Ово место у Јужној Бачкој особено је по археолошким налазиштима, Чарнок и Шуваков салаш чији се локалитет истражује годинама и сваки нови истражени део је неисцрпан извор података о животу средњовековног становништва ових крајева.
Истраживања цркве са некрополом и насељем од 10. до почетка 16. века на светлост дана донела су обиље покретног археолошког материјала, керамике, накита, делова пластичне архитектуре, као и непокретног, јаме - оставе, куће, негатив цркве... Највећи део материјала данас је изложен у сталној поставци у Градском музеју у Врбасу, али и у Музеју Војводине у Новом Саду.
Материјал са Чарнока сведочи о животу домаћег становништва од другог века пре наше ере до другог века наше ере. Истраживања су показала да је реч о мирољубивом становништву, које се као и данас бавило земљорадњом о чему сведочи велики број малих пећи за сушење житарица, пронађено угљенисано жито у корпама, велики питоси који су служили за чување житарица, као и потпуно одсуство било каквог оружја у покретном материјалу нађеном током вишедеценијских истраживања. Све то, уз обиље другог материјала, биће доступно у дигитализованој форми на најважнијем претраживачу у глобалним размерама Google Arts and Cultura.
Одлуку да вредан материјал доспе на Гугл и нађе се уз раме са 180 музеја из 40 земаља донело је Министарство културе и информисања Владе Републике Србије, образложењем да Градски музеј Врбас представља културни локалитет од изузетног националног значаја.
- Велика је част наћи се заједно са великим музејским центрима - каже виши кустос и руководилац Градског музеја Весна Гргуровић. - Сада имамо обавезу да постављамо више стандарде који ће, развијати и надограђивати свест појединца и целе заједнице, о значају очувања и неговања културног наслеђа.
Руководилац музеја Весна Гргуровић каже да није ишло све баш глатко, да је требало труда и воље како би се музејска грађа уредила и поставила на стандарде који важе у овој области.
- Градски музеј Врбас основан је тек 17. новембра 2015. одлуком СО Врбас. Одлука је уследила као последица низа радњи које су се одвијале у претходних годину дана, а које су захтеване од матичне службе Музеја Војводине. Добили смо смернице за даљи рад јер у дотадашњем раду нису били испоштовани основни музејски стандарди. Музејску делатност до 2015. године обављала је Редакција за рад музеја, архива и збирки у оквиру Културног центра Врбаса. Велики број предмета који су деценијама прикупљани (Музејска збирка основана је далеке 1969. године) нису адекватно чувани ни документовани. Истина, 1998. године у сарадњи са Музејом Војводине формирана је привремена стална поставка, али са пресељењем у нови простор у коме се Музеј данас налази, пажња се поклањала само прикупљању предмета који нису чувани ни обрађивани по музејским стандардима – наводи Гргуровић.
У току изложба „Историја српског школства”
Већ две седмице у Градском музеју у Врбасу траје изложба Педагошког музеја из Београда “Историја српског школства”. На дванаест банера представљен је историјат школства у Срба 19 -20. века. Кроз причу и слике посетиоци имају прилику да се упознају са целокупним садржајем Педагошког музеја који је пре две године обележио 120 година постојања. Изложба је до сада била представљена у Мађарској, Румунији, Аустрији, Републици Српској, а Врбас је изабран јер је Гимназија у Врбасу, основана 1809. године и једна је од најстаријих школа у Србији. Догодине се обележава 210 година постојања, па је план да се у Педагошком музеју наредне године организује представљање Градског музеја и Гимназије “Жарко Зрењанин”.
Недостаци у раду су иза, одређени су правци развоја збирки, набављене инвентарне књиге, формирана документација која је саставни део једног предмета и управо га чини културним добром, уз доношење решења о проглашењу. Све то допринело је да се Градски музеј у Врбасу вине високо и доспе на платформу глобалног интеренет гиганта.
Весна Гргуровић каже да посебно место у грађи заузима изложба дела Јожефа Пехана “Уметник на прекретници векова”, уметника и “особењака” који је био незаобилазан чинилац друштвеног и културног живота Врбаса управо на крају 19. и почетку 20. века.
- Радили смо и на обнављању археолошке грађе из средњовековног Врбаса, и тако попуњавали археолошке збирке, увели новине у виду дигитализације грађе - пионирски подухват у виду израде 3Д модела почелице - дела женског накита за главу из 14-15. века и то јединственог примерка на овим простоима. Ту је и израда 3Д модела цркве, истражене још осамдесетих година, као веома значајан елемент у циљу прерастања археолошког локалитета у туристички локалитет.
Зорка Делић
