Финансијску подршку за пословни почетак газдинства млади брачни пар је добио пре две године и на породичном земљишту засадили су 2.000 жбунова рибизле. Засад рибизле се простире на пола катастарског јутра, па се Габор и Изабела надају да ће им то бити добар почетни улог за делатност од које још за сада не могу да обезбеде егзистенцију, али да ће за коју годину од производње десертних вина моћи да живе.
Габорова мајка Пирошка Шипош прича да уствари већ десетак година справљају вино од рибизле јер у башти на окућници имају око 50 жбунова.
- Добила сам рецепт од нашег доброг пријатеља и томе смо се посветили из хобија. Некада је успело, некада не, али нисмо одустали и полако смо стекли искуство тако да сада већ правимо квалитетно вино од рибизле. Поред тога успевамо да вино произведемо од јоште, што је воће настало укрштањем огрозда и црне рибизле. Има интересантан укус, бољи него што га има црна рибизла. Вино успешно правимо и од шипака, а још од 1970. године када сам се удала од сврекрве сам научила како се прави вино од руже, па су деца прихватила да асортиман прошире на вино од црвених и белих ружа – објашњава Пирошка Шипош.
Породица Шипош због тога у дворишту проширује засад ружа које ће служити за справљање вина. У „Мануфактури Шипош“ напомињу да вино од руже садржи само четири до пет посто алкохола, док вина од рибизле, јоште и шипка садрже осам до 10 посто алкохола. Габор и Изабела вина из породичне мануфактуре продају на етно манифестацијама. Зарада је за почетак скромна јер засад рибизле још није доспео на пун род, а имали су и проблема са сушењем жбунова, јер нису имали могућност за заливање, тако да се трећина осушила. На пролеће планирају да обнове оно што се исушило, а такође и избуше бунар којим ће моћи да заливају засад.
Габор Шипош је иначе инжењер информатике, његова изабраница Изабела је учитељица, међутим још нису успели да добију радна места, па су се одлучили да крену са производњом десртних вина. За сада док засади не стасају на пун род и док се посао не размахне живе са Габоровим родитељима, који им помажу, а Габор и Изабела су одлучни да остану у Бачкој Тополи и ту раде и живе од сопствене мануфактуре.
М. Митровић
