Три и по деценије је присутан на српској књижевној сцени. Његову поетику одликује самосвојност израза и може се рећи да не следи ни један од магистралних поетичких праваца у савременом српском песништву. Реч је о песнику културе који у својој поезији спаја традиционално и модерно, историју и свакодневицу, библијске и античке мотиве са савременим егзистенцијалним дилемама”, наведено је у образложењу жирија за доделу награде која носи име по Филипу Вишњићу, слепом песнику Првог српског устанка.
Алексић је члан Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Друштва новосадских књижевника. Објавио је књиге песама: Зигурат (1986), Попик или чуг (1990), Нема вода (1994) и Оскудно време (2016). У Москви је 2017. изашао избор Алексићеве поезије под насловом Лавиринт, двојезично на руском и српском језику. Поезију, прозу и књижевну критику објављивао је у листовима и часописима, а Алексићеве песме заступљене су у двадесетак антологија и избора поезије.
Лауреати Вишњићеве награде, установљене 2001. године, до сада су били најпознатији савремени српски песници, попут Матије Бећковића, Добрице Ерића, Милована Витезовића, Пере Зупца и других.
М. Сћ
