На његовој тезги купци могу да изаберу млевену слатку и љуту паприку, ајвар и сличне производе, које са свог газдинства доноси већ двадесет година.
- Продајем десет врста паприке, мало мака, парадајз, ајвар, домаће сокове и друге производе које правимо супруга и ја и тако већ двадесет година. Овде у Мошорину сам сваког четвртка, или дође супруга, а понекад нас и одмене и деца, од како возе ауто. Робу продајемо и код куће, али и на вашарима, попут оних у Руми, Дебељачи, Башаиду, Темерину – прича Драгомир.
Како каже, продаја иде добро, али ове године мало теже, јер су продавци морали да повећају цене робе, па се онда плаше колико ће то повећање утицати на промет и како ће купци реаговати на њега.
- Повећали смо цене, јер су повећане и наднице за раднике које раде на њивама и којима није уопште лако, цео дан раде тежак посао и наравно да им се повећава цена рада. Та корекција цена ће можда бити мали проблем, али народ ће то прихватити, јер и они сами разумеју разлоге поскупљења, а и свесни су да све цене око њих расту. Има оних који то прихватају мало теже – каже Суљић.
Паприком је почео да се бави после женидбе кад је, како каже, као зет ушао у мађарску породицу која се дуго тиме бавила.
- Било је „зете или се склони, или се приклони“, остао сам без посла на ком сам до тада радио и онда сам им се приклонио и хвала Богу, супер радимо – прича насмејани, љубазни продавац.
Услови на пијацама варирају од места до места, али је чињеница да су оне све мање, па је тако и случај са пијацом у Мошорину, која је некад била много већа, а сада се на њој појављује десетак продаваца, ипак задовољне муштерије се увек враћају.
- Некада су пијаце биле пуне људи, а данас све могу да пронађу у продавницама. Доста њих користи и могућност одложених плаћања на деведесет дана у радњама у којима пазаре, па кад то плате за пар месеци онда и забораве шта су тад купили. Већином на пијаце долазе старији људи. Има и великих и посећених пијаца, попут пијаце петком у Бешкој или суботом у Беочину - прича искусни продавац.
С. Кнежевић
