На Борђошу пронађене још 22 целе посуде
Након прошлогодишњег открића кашике од печене глине старе 7.000 година, археолошка ископавања на локалитету Борђош код Новог Бечеја настављена су и ове године,
захваљујући средствима Министарства културе и информисања, као и Општине Нови Бечеј.Током августа и почетком септембра, рађено је ископавање једне од каснонеолитских кућа, а у фокусу овогодишњег истраживања била је једна од седам капија, колико је пронађено на овом великом неолитском насељу.
-Насеље на Борђошу има седам капија, а то је утврђено на основу геомагнетног снимка и интерпретације геомагнетне проспекције- каже шеф одсека за археологију Музеја Војводине из Новог Сада, Тијана Пештерац. Она додаје да су уочили да постоји читав систем ровова који су окруживали насеље и на последњем кругу, односно степену, налази се поменутих седам капија.
-До сада је само једном рађено археолошко истраживање неолитске капије у Ујвару у Румунији и сада ми пионирски у региону, радимо исто- каже Тијана Пештерац.Пројекат археолошких истраживања на Борђошу представља сарадњу Универзитета из Кила у Немачкој и Музеја Војводине, а велику помоћ доприносе управо немачки археолози.
-Пронашли смо обиље керамике која потиче из касног неолита, а припада двема каснонеолитским културама, винчанској и потиској, али такође смо нашли и разне животињске кости, што говори да се на овом поднебљу пре 7.000 година одвијало живо сточарство- каже Пештерац. Такође, пронађене су и различите камене алатке, што значи да су становници овог насеља били специјализовани за њихову производњу.
Највећи налаз овогодишњих ископавања јесу 22 целе посуде које су пронађене у огромној сонди површине од 200 метара квадратних, приликом истраживања једног од ровова који је саставни део посматране капије.-До сада смо налазили само фрагмете керамике и тек ископавањем њиховог садржаја у лабораторијским условима добићемо озбиљније податке да ли се радило о урнама, јер је пронађено доста спаљених остатака поред- каже Пештерац.
Истраживања на Борђошу започета су у пролеће 2014.године, а коришћењем нових метода могуће је реконструисати живот у прошлости, који се пре 7.000 година одвијао надомак Новог Бечеја.
М.Стакић