У давној прошлости је Тиса често мењала свој ток, разливала се и плавила околне низине, а један од прастарих меандара ове реке је и Слано Копово.
Ова специфична мочвара припада групи речних језера и налази се на лесној тераси. Његов басен заузима најдубљи део некадашњег корита реке Тисе. Самим тим, по постанку спада у групу геоморфолошких облика који су настали радом речне воде, преноси Војводина уживо.
Слано Копово се појављује у 17. и 18. веку након што су изграђени насипи, а мочваре исушене. Такође, повећано испаравање и повлачење воде из најнижих делова земље, доводи до акумулације соли, често и до неколико центиметара. Свакако, разлика у температури у односу са околним пољима и повећано загревање ваздуха изнад језера резултирају појаву оптичких и метеролошких промена, попут фатаморгане и необичних ветрова.
Једна од главних карактеристика овог нестварног места је разноврсност живог света. Свој дом су ту пронашле веома ретке птице али и специфичне слатинске биљне заједнице. Ту се гнезде сабљарке и морски жалар, док ждралови красе ову мочвару својим величанственим јатом. Поред тога, овде доминира халофитска (слатинска) вегетација, која је везана за солончаке, а изграђена је од карактеристичних халофита, те припада типу изворног биљног покривача. Неке од најзначајнијих биљних врста на овом месту су цаклењача и јурчица, које су и законом заштићене. Према подацима, на подручју Сланог Копова забележено је 203 врста птица, што је 63% од свих познатих врста у Војводини.
Због изузетне важности, Слано Копово се налази на Рамасарској листи за очување и одрживо коришћење мочварних површина. Поред тога признато је и као званични сектор и значајно подручје за очување птица (ИБА).
(Војводина уживо)
