„Иако се Бечеј с банатске стране Тисе зове Нови Бечеј, он је скоро шест векова старији од некада Старог, а данас само Бечеја у Бачкој“, рекао је историчар Градског музеја Бечеја Немања Карапанyић, а затим појаснио да се први писани помен имена Бечеј из 1091. године односио на насеље с леве стране обале Тисе. Наравно, то не значи да с бачке стране Тисе није било насеља. Управо археолошки налази потврђују да је на овом простору у континуитету било организованог живота од шестог миленијума пре нове ере.
У средњем веку су постојала, чак, три насеља, и када су се крајем 16. века угасили Ботра и Перлек, остало је насеље Ковинци, на локалитету доскорашње бечејске пиваре. Житељи тог насеља су заједно са Србима из Бечеја с банатске стране, који су бежали од Турака, крајем 17. и почетком 18. века основали у Бачкој средњовековни Бечеј. Колико год Бачвани желе да је њихова варош времешнија, па су вероватно из тог разлога додали префикс Стари, ипак је Нови Бечеј старији. Кад се прича о Бечеју, најбоље би било да се каже да ли се мисли на банатски или бачки.
Дводневни сазив археолога који изучавају Средњи век окупио је 25 стручњака из целе Србије, који су имали прилику да се, путем 11 презентованих реферата, упознају са најновијим истраживањима, међусобно размене искуства и друже.
Гасе се места за археологе
Српско археолошко друштво забринуто је што се по музејима и другим установама гасе места за археологе.„Струка нам изумире, а млади археолози вапе за послом. Како ко од запослених археолога одлази у пензију, због законских одредби не примају се млади стручњаци на њихова места, већ се та радна места гасе. Алармирали смо надлежне, али као да причамо у ваздух. Има случајева где се примају људи из друге струке, што је још горе. Из тог разлога има музеја у Војводини који немају археолога“, указала је председница средњовековне секције Српског археолошког друштва и виши кустос археолог Градског музеја Бечеј Бранислава Микић Антонић.
Председница секције, археолог Бранислава Микић Антонић је поднела два реферата: „Налази Велике сеобе народа у Бечеју са посебним освртом на гепидски гроб нађен на локалитету Ботра – бензинска станица” и „ Нови налази у порти Фрањевачког самостана у Бачу”. Између је било неколико атрактивних тема, па се могла чути прича о аварској сабљи из Дунава, о којој је говорио археолог Музеја Војводине у Новом Саду Јован Коледин. Необјављене налазе са гробља из 9. и 10 века у Горњем Брегу код Сенте презентовао је Рашко Рамадански, ветеран Драган
Радојевић је представио средњовековну цркву у Бачком Моноштору – Бартан, а Душица Веселинов из Музеја града Новог Сада је презентовала резултате двогодишњих заштитних археолошких ископавања на територији Новог Сада од 2013.
Реферат Гордане Гаврић и Војкана Милутиновића је био посвећен цркви Светог Николе у Бољевцу, Ивана Грујић је приближила истраживање у порти цркве у Новом Горажду, Младен Васиљевић и Ана Смук средњовековне цркве на локалитету Дворине на Венчацу у овој години, а Ана Цицовић средњовековног Рудника. Другог дана рада археолози су обишли пример индустријске баштине стару бродску преводницу Шлајз на ушћу Великог бачког канала у Тису код Бечеја, затим су прешли реку и на банатској страни посетили средњовековни манастир Арачу.
В. Јанков
