Прва јесења киша је оросила престоницу лудаје Кикинду и покупила прашину, али се сунце брзо промолило и орасположило домаћине и бројне посетиоце 33. “Дана лудаје”, који су се сјатили из многих места из наше земље, суседне Румуније и других земаља у окружењу.
Мерења су показала да су шампионске бундеве и тикве однеговане у сремском селу Јарак, па је члановима породице Вукадиновић припала дупла круна! Дијана Вукадиновић из Јарка је шампионка са најтежом бундевом, на прецизној ваги је измерено да тежи 341,5 килограма. На другом месту се пласирао Кикинђанин Радован Закић са бундевом тешком 334 килограма, док је плод Душана Јанкова из Чуруга од 270 килограма завршио на трећем месту.
Трофеј са најдужом тиквом припао је Стевану Матићу из Земуна, са плодом дугим 295 центиметара. То је и нови рекорд “Дана лудаје” јер је тиква из овогодишње производње лањску шампионку надмашила за пола центиметра! Рекорд су лане поставили Дијанина мајка и отац Јелена и Ђорђе Вукадиновић. Другопласирана је тиква од 290 центиметара из продукције Иштвана Варге из Темерина, а трећепласирану дугу 276 центиметара однеговао је Гашпар Барна из Темерина.
Породици Вукадиновић из Јарка посвећеност неговању бундева и тикава хоби се итекако ове сезоне исплатио, јер су за победу у обе конкуренције инкасирали по 100.000 динара, односно укупно 200.000 динара. Шампионски плодови за најтежу бундеву и најдужу тикву пријављени су на ћерку Дијану Вукадиновић и зета Стевана Матића. Ђорђе Вукадиновић је агроном по струци и његови стручни савети су драгоцени, али он вели да у неговању усева учествују сви чланови породице.
- Шампионски плодови и дупла круна су плод љубави коју посвећујемо неговању усева од краја априла па до пре два дана, када су одсечене са врежа, да би се припремиле за транспорт. Узгајали смо их у полуотвореним условима – открива Ђорђе Вукадиновић.
Радован Закић се нашао на другом месту са бундевом однегованом у башти. Он напомиње да се производњом лудаја бави три године, што је прилично захтевно јер треба усев посебно неговати шест месеци, од наклијавања семена до ницања, прихране и заливања, а семе је добио од Душана Јанкова.
- Никада не кривим услове средине ни временске прилике, на шта се обично сви позивају и ваде ако немају победнички плод. Ни једне године услови не могу бити идеални, али познато да све не зависи од времена него од много других фактора. Много грешака има са наше стране од произвођача али има и нечега на шта не можемо да утичемо – каже Душан Јанков, који је пре неколико година био победник са најтежом бундевом.
Прошлогодишњи победник Блаже Јелић из Кикинде који је лане однеговао најтежу бундеву од 288 килограма, а ове сезоне плод је тежио свега 195 килограма. Он сматра да је најважнија љубав према послу, неги и заштити усева. Прошла година је била сушнија, па је плод био тежи, а Јелић указује да је ове сезоне било хладнијих периода који су успорили раст, посебно у њивским условима у којима он гаји бундеве.
Иначе рекорд са најтежом бундевом на “Данима лудаје” држи од 2014. године Милан Десница из Савиног Села који је узгајио бундеву тешку 507 кг.
У традиционалној лалинској ношњи Кикинђанин Бранислав Цуцић Цуле редовно стаје на лудаје да види варош целу.
- Што се тиче доручка, или што ми банатски кажемо лабрца, то се само побољшава, на трпезу стижу само квалитетнији производи. Мало мењамо и ентеријер, да не буде монотоно... – појашњава Цуле.
А трпеза права паорска, каква је одувек у овом крају Баната.
- Сланина и шунка су од мангулана, шваргла и крвавица су исто наши домаћи производи, циповка је замешена код куће и печена у паорској пећи. Све је право, онакво као што се некад на салашу и паорској кући хранило. Таква храна је одржало нас Лалоше од туберкулозе и других болештина, одмарало нас од рада – наглашава Бранислав Цуцић Цуле, док његов пријатељ Миодраг Мунћан Драганче из Иђоша, знан као Банатски Бетовен, што зна најбоље да засвира на бурету, пре фруштука за побољшање нуди домаћу ракију жуту као дукат…
Домаћице из Етно грађанског удружења “Сувача” спремиле су разне ђаконије, а председница Радојка Вујадинов, вели да се “Дани лудаје” увек чекају са радошћу, а да без жена овог и других удружења не би могло бити тако богате трпезе.
Поред дегустације гурманлука у Кикинди је од четвртка било више гастрономских, културно забавних и спортских дешавања. Између осталог посетиоци су могли да виде карвинг мајсторије Павела Хрћана из Кисача, у резбарењу поврћа и воћа, који је показао да су бундеве веома погодне за његове мајсторије.
- Карвинг потиче са Тајланда, где је 700 година стара традиција резбарења воћа и поврћа, ширила се преко Јапана, дошла до Европе па стигла и до нас и има нас десетак мајстора. Прилика је да покажемо како се резбари, а пошто су “Дани лудаје” имамо прилику да покажемо нашу уметност на плодовима лудаје. За почетак сам урадио Кикинду и Лалу на лудаји, као заштитни знак ове манифестације и за овај део Баната – каже Павел Хрћан који је кувар по струци и сам је себе усавршавао све до добијања швајцарске лиценце за радове и труд који улаже у овој уметности у гастрономији.
Ужитака на “Данима лудаје” има за све узрасте, а што се забавног дела тиче, домаћини су се потрудили да обезбеде гостовање реномираних бендова и естрадних звезда сва четири дана манифестација, која се завршава у недељу.
Милорад Митровић
Пројекат „Кикинда објективно” реализовала је „Панонија медиа” у сарадњи с „Дневником”.Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат
