Да је обећано и учињено посведочила је и прва у низу најављених трибина „Сусрет у лепој речи“.
Великом броју присутних и заинтересованих за овај програм здравствено-образовног карактера обратио се Зоран Дрча, в.д. директора овдашњег Геронтолошког центра који је изразио наду да ће програмски садржаји овакве врсте наћи достојно место како у самом Геронтолошком центру, тако и у граду, јер ће сви и убудуће бити у знаку здравственог, едукативног, културног и просветног садржаја и карактера, а у њиховој реализацији учествоваће људи од знања и са статусом пензионера.
На тему „Слово о пчели“ говорио је примаријус др Видоје Кулић, истакнути здравствени радник у пензији, али и пчелар-хобиста, који се пчеларењем бави готово три деценије. Аутор је књиге „Пчеле нас хране и лече“ чије је друго издање представљено на овој трибини.
„У новије време човечанство је постало свесно последица неправилне исхране. На челу лествице природне здраве хране налазе се пчелињи призводи: мед, пчелињи полен, перга, матични млеч и прополис.... Правилним узимањем пчелињих производа, у довољној количини, јачамо одбрамбене способности организма, подстичемо раст и развој код деце и младих, успоравамо процес старења, штитимо организам од инфекција, дејства слободних радикала, малигних болести и јачамо општу, физичку и умну способност“, подсетио је Кулић.
Примећујући да је и поред тога што су доказана хранљива и лековита својства пчелињих производа у Србији потрошња меда изузетно мала, тачније испод пола килограма по глави становника, а да је потрошња осталих производа још и мања, др Кулић је закључио да је то последица слабе просвећености, недовољне обавештености о правилној искрани, али и слабе популаризације пчелињих производа у којој сами пчелари треба да предњаче.
Завршетак трибине у дупке пуном простору Клуба пензионера Селенча био је у знаку излагања о превенцији и лечењу пчелињим производима уз презентацију рецепата за њихово справљање и коришћење и давања одговора на постављена питања .
Садржајности, ширини и квалитету овог сусрета допринео је део програма који је био у знаку књижевног слова о пчели, као теми присутној у Библији и другим светим књигама, указивању на то какву пажњу пчели као бићу, организацији пчелињег друштва кроз минуле векове даје наука и највећи умови човечанства, попут Аристотела, Алеберта Ајнштајна, Николе Тесле, посебно песници. Прочитане су и три песме о пчели са страница књиге „Свети жар“ аутора Верољуба Вукашиновића, књижевника из Трстеника.
Примерено садржају трибине „Слово о пчели“ и завршетак је био у таквом знаку. Уз кафицу и сокове, сви посетиоци били су послужени колачима направљеним у облику трмке-плетене кошнице, које је за ову прилику припремила Велинка Ћурић, и сама корисница услуга Дома пензионера овдашњег Геронтоцентра, док је уредник и водитељ програма био Давид Кецман Дако, новинар и књижевник.
Текст и фото: М. Мћ
