Упркос повремено организованим акцијама разних удружења на уређењу околине споменика, која је била запуштена и неуређена, опште стање споменика је било лоше. Неумољив зуб времена, пропадање материјала и слабо одржавање довели су до видних промена на споменику уз већа оштећења, нарочито на постољу и бетонској стази око споменика.
Због таквог стања, стручни тим Завода за заштиту споменика културе Зрењанин је израдио пројектно-техничку документацију за конзерваторско-рестаураторске радове.
- На задовољство аутора Тибора Бенцеа, који живи у иностранству, споменик је обновљен по његовој првобитној замисли и цртежима од пре педесет и више година. У препискама нам је саопштио да као млади архитекта није успео у потпуности да реализује своју идеју и да сада има прилику да, како он то духовито каже, исправи „грех“ из своје младости – објашњава етнолог Бранислав Милић, из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, који је био задужен за конзерваторски надзор.
Овом приликом израђена је нова бела мермерна плоча са текстом и постављена је према ауторовој замисли. Уређен је и простор око споменика.
- На тај начин је обновљен још један ратни меморијал. Садашњи изглед споменика, који је попримио карактер спомен- комплекса, скреће пажњу и изазива знатижељу пролазника, с обзиром на то да се налази крај самог друма – закључује Милић.
Споменик на Михајловачком друму се налази на некадашњем салашу Душана Бошњака. То је место где су 26. јула 1941. године стрељани борци Петровградског партизанског одреда Коча Коларов, Ружа Шулман и Самуел Франк из Великог Бечкерека, и Тиберије Алдан и Стојан Арсенов из Велике Кикинде. Њих су стрељали немачки окупатори као одговор на акцију саботаже у виду паљења жита, изведену претходног дана. Поводом тог догађаја, шездесетих година прошлог века подигнут је споменик са свим карактеристикама бруталистичке архитектуре, чији је аутор архитекта Тибор Бенце из Зрењанина.
Ж. Балабан
