Свечано отварање предвиђено је на платоу испред Градске библиотеке у 19 часова, док ће преосталих дана бити разноврсни програм испуњен бројним концертима, изложбама, журкама, књижевним вечерима, као и чувеним карневалским поворкама у оквиру којих ће се представити домаћини и гости разних узраста.
- С обзиром на то да нам је музичка звезда карневала Ацо Пејовић, који ће наступити у суботу, могу вам рећи да грађани никад нису били оволико одушевљени програмом, а свакако да је највише позитивних реакција управо поводом поменутог концерта - каже за „Дневник” директор Туристичке организације Бела Црква Новица Јовановић, надајући се да ће их време послужити. - Дакле, субота ће бити главни дан манифестације и очекујемо да ће бити до 8.000 посетилаца, што из Србије, што из иностранства.
При читавој организацији, како Јовановић истиче, највише потешкоћа је било због нагло повећаних цена услуга, због чега је Општина Бела Црква изашла у сусрет ребалансом и обезбеђивањем потребних средстава.
- Карневал се од свог настанка неколико пута мењао, али оно што је остало аутентично јесу инсталације које су тренутно у припреми, односно чувена алегоријска колица, као и сам тај дух карневала - каже наш саговорник.
С обзиром на двогодишњу ковид ситуацију, лета 2020. године карневал је био отказан, док је лани одржан у модификованом издању, тако да ће сада, коначно, бити реализован у пуном облику, онако како је изгледао пре пандемије.
Када је реч о програму, који је доступан на сајту и друштвеним мрежама Туристичке организације Бела Црква, предвиђено је више концерата, међу којима су и Градски хор „Белла мусица”, солистичкинаступ Николе Давида, трибјут бенд Бијелог дугмета. Вреди споменути и изложбу Удружења ликовних стваралаца „Пејзажи Беле Цркве”, као и салса журку у Градском парку и избор за мис клинца и клинцезе „Белоцркванског карневала”. Главна Велика међународна поворка одржаће се у суботу од 19 сати, након чега ће уследити ватромет и концерт Аца Пејовића.
Током ове манифестације посетиоци се упознају са обичајима и културом Беле Цркве, а грађани се подсећају своје културне баштине.
Л. Радловачки
