Туристи су у највећем броју, како појашњава наша саговорница, посетили манифестације попут: „Женама на дар” и „Дани Црвенокосе богиње” у Оџацима, „Тамбура у срцу Дероња” у Дероњама, „Милетић који волим” у Српском Милетићу, „Медни дани” у Богојеву, „Пчињско вече” у Каравукову и „Тортијада” у Лалићу.
Локалитет старчевачке културе Доња Брањевина, у атару села Дероње, откривен је 1965. године, током ископавања земље за изградњу насипа на Дунаву. Године 1989. током истраживања је откривена статуета у обличју женске фигуре, висока 38 центиметара, која је названа Црвенокоса богиња. Захваљујући атрактивности налаза, мало место у Бачкој доспело је у жижу домаћих и страних медија. Оригинална фигурина је изложена у Народном музеју у Београду.
Како је Петковић појаснила за „Дневник” у непосредној близини поменутог археолошког налазишта Доња Брањевина, налазе се и бројни дероњски салаши. Најпознатији је Вуков салаш са подрумом који је мешавина винског подрума и конобе. На салашу се такође могу купити и производи од меда које домаћин сам производи. Зелена површина која окружује салаш нуди могућност за шетњу и пријатан боравак посетилаца у природи.
- Општина Оџаци се одувек поносила богатом културом и традицијом разних етничких заједница које већ вековима живе на њеној територији. Данас је она очувана првенствено у играма и песмама бројних културно-уметничких друштава који се својим наступима презентују и ван граница наше општине, а делић прошлости, осим на локалним манифестацијама, може се осетити и доживети и у етно кућама и етно собама у Лалићу, Дероњама, Раткову, Каравукову, Бачком Брестовцу и Богојеву. Свака од ових етно кућа прича другачију причу, јер свака од њих презентује различиту културу - словачку, немачку, културу и обичаје досељеника из Босне, Лике, Врања као и културу староседелаца – каже наша саговорница.
Богојевски рит смештен је између насеља Богојево и Каравуково. Холцер бара, Папић језеро, Топорнича, Жути канал само су неке од вредности поменутог рита који своје посетиоце, риболовце, рекреативце, љубитеље природе или ловце на фотографије оставља без даха и позива на поновно дружење.
Свака од ових природних целина осим Дунавом повезана је и бициклистичком стазом. Транс-европска бициклистичка рута Еуро Вело 6 на свом путу од Атлантика до Црног мора пролази и кроз општину Оџаци пресецајући је управо кроз њене кутке.
Осим упознавања природних лепота ове простране равнице туристима се пружа и могућност да доживе ову средину како кажу „на оџачки начин”, уз бројне домаће гурманлуке, тамбураше, вечерње изласке, локалне манифестације и тамошњи сладолед коме ретко ко се тамо упути може и да одоли.
С. Аничић Илић
