Некада су постојале две, али је једна услед лошег стања срушена. Ова друга је конзервирана и уклопљена у нову зграду, изграђену 1936. године. И око брежуљка и око ове сачуване куле плету се градске легенде, о чему је писао дипломирани историчар уметности Дејан Воргић.
– Што се тиче брежуљка, у питању је природно узвишење, односно хумка. Хумке су, иначе, обележје Баната. Свака је имала неку сврху у прошлости. Дакле, у питању је некропола, која је временом природно расла. Када је грађена зграда Црвеног крста, тридесетих година прошлог века, на том локалитету су пронађени археолошки остаци, тачније скелети, а вероватно потичу из доба Сармата. Да ли је овај брежуљак имао касније неку одбрамбену функцију, то не знамо, јер проверене податке о локалитету имамо тек од 1840. године – прича Дејан Воргић.
На том локалитету некада су постојале две куле. Једна је пропала, а друга је, срећом, сачувана. И око куле се плету митови, а шта је од прича тачно, ни то нико са сигурношћу не може да потврди.
– Обе куле су се налазиле на локалитету Планкове баште. По једној теорији, куле је сазидао Планк. То тврди Планков колега, апотекар Липот Менцер. Према његовом мишљењу, куле су грађене око 1840. године као украс парку – наводи Воргић.
Куле стилски показују утицаје романтизма и позносредњовековних градитељских традиција. Када данас погледамо ову рустично грађену кулу видећемо велико богатство облика на малом сачуваном простору. Оно што треба посебно истаћи је то да грађевина носи оријенталне карактеристике. Поред преломљених лукова, ту су и тестерасто распоређене опеке на капителима пиластра и на венцу тимпанона изнад прозора. Ако их је градио Планк, онда је вероватно имао узор у неким грађевинама из турског периода које су тада још увек постојале у граду.
И још једном, ако је ово тачно, Планкове куле су прави пионири романтизма.
– Постоје нелогичности код ове теорије. Зато постоји и друга, која каже да су куле знатно старије, а да их је Планк на свом поседу затекао и сачувао. На мапама из 18. века видимо да су одређене грађевине постојале на месту кула. Тако је било све до велике регулације града почетком 19. века. Тада је дошло до пресецања нових улица, али је простор око кула остао нетакнут. Као да је неко желео да сачува овај култни простор. Ако узмемо у обзир да су куле можда настале пре Планка, онда на основу претходних чињеница можемо рећи да су постојали добри услови да се оне сачувају – прича Воргић.
Није важно да ли је тачна прва или друга теорија, или постоји и неко треће објашњење, сматра он.
– Ова кула, која је правим чудом преживела векове, јако је интересантна и од ње се може направити туристичка атракција. Као и брежуљак, односно хумка. Наравно, кула би се морала помније истражити и проучити. У кулу може да се уђе, што је за истраживаче одлично. Треба мало воље и напора и могло би се доћи до занимљивих сазнања. Срећа да је кула заштићена зградом Црвеног крста, али ваља је заштити и боље. Кад је преживела толике векове, треба да је сачувамо и за наредне – закључује Дејан Воргић.
Жељко Балабан
