Од 1. октобра, специјалисти опште хирургије др Растислав Филко и др Марија Ђујић самостално обављају ове операције. У овој здравственој установи је, истовремено, оформљена и Комисија за болести штитасте жлезде која доноси одлуку да ли ће лечење бити медикаментозно или оперативно.
Цео процес подршке у поновном увођењу оперативног лечења обољења штитасте жлезде спроведен је у сарадњи и под менторством Института за онкологију Војводине из Сремске Каменице, а запослени у Општој болници Зрењанин посебну захвалност дугују др Ивану Мајдевцу и директору Института проф. др Зорану Радовановићу.
- Болести штитасте жлезде су међу најчешћим обољењима данашњице. Процењује се да око 35 одсто светске популације има неку врсту промена на штитној жлезди. Симптоми поремећаја могу бити разноврсни. Жене су угроженије од поремећаја штитасте жлезде, чак осам пута чешће оболевају у односу на мушкарце – казала је субспецијалиста ендокринологије др Тања Лазић Ћилерџић.
Штитна жлезда се одстрањује у случају да дође до поремећаја њене грађе и функције и ако постоји сумња на туморску промену. Повећано лучење хормона је разлог за операцију уколико терапија лековима није дала адекватан ефекат. Притисак који врши штитаста жлезда може да смета гласним жицама изазивајући промуклост, смета душнику када особа отежано дише и једњаку када отежано гута.
- Многи случајеви карцинома тироиде су трајно излечени операцијом када су се пацијенти јавили у раним стадијумима болести – додала је др Лазић Ћилерџић.
Операција штитасте жлезде траје од 30 до 90 минута и изводи се у општој анестезији. Пацијент остаје у болници дан или два, док опоравак у кућним условима најчешће траје око три недеље. Компликације код операције штитасте жлезде су веома ретке. Код свих операција штитасте жлезде ради се истовремено биопсија ткива, тако да се током операције утврди да ли се ради о доброћудној или злоћудној промени.
Након операције пацијент може осећати болове, што се решава најчешће само таблетама против болова, а понекад се јавља и пролазна промуклост. Прве две недеље након операције се препоручује уздржавање од физичке активности и напрезања. Пацијенти се враћају нормалном животу, без ограничења, а жене могу да се одлучују на рађање без бојазни по здравље плода.
Пацијентима средњобанатског региона је на овај начин омогућено једноставно и доступно остваривање права овог сегмента здравствене заштите, због којег су до сада морали да путују у неку од клиника у Новом Саду или Београду.
Ж. Балабан
Пројекат „Зрењанинска хроника“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
