Протекли викенд је био један од, за верујуће православне хришћане овог села, нарадоснијих дана, пошто су коначно освећени темељи будућег храма Успења Пресвете Богородице, који би ускоро требао да никне у Кљајићеву.
Сам чин освећења, уз саслужење свештенства сомборског намесништва извршио је владика мохачки, преосвештени Исихије који је уједно и викарни епископ бачки. Чинодејствујући уз 14 свештеника и четири ђакона Епархије бачке, владика Исихије је нагласио велику радост житеља једног села какво је Кљајићево, да после више деценија добије православни храм, што је тежња која коначно долази до свог испуњења.
Поред великог броја православно верујућих Кљајићевчана и њихових гостију, освећењу темеља будућег храма присуствовала је и сомборска градоначелница Душанка Голубовић у пратњи члана Градског већа задуженог за област културе и образовања Немање Сарача. Како се могло чути, почетак грађевинских радова на коначном подизању православне светиње у овом селу помогао је управо Град Сомбор са пет милиона динара. Протонамесник Бранислав Спасојев, надлежни парох кљајићевски, захвалио се преосвећеном владици Исихију, свештеницима и присутном становништву, што су се одазвали на његов позив и што су својим присуством увеличали овај свечани чин.
Православни храм у највећем сомборском селу, којем је сеоска слава управо Велика Госпојина, одавно је жеља овдашњег становништва, с обзиром на то да су православни верници своја права на црквене обреде могли до сада да упражњавају искључиво у кљајићевачком здању негдање римокатоличке цркве Похођења Блажене Ђевице Марије, која је у договору две највеће хришћанске деноминације од 1994.године уступљена на употребу свештенству и верницима СПЦ.
Тај постојећи, сада увелико оронули, храм су последње деценије 18. века подигли немачки колонисти у циљу германизације насељавани на ове, до тада мочварне и неблагодатне просторе, од стране Хабзбуршког царства. Село чији први писани помен као искључиво српске насеобине сеже у 1570. годину, променило је своју демографију насељавањем Немаца, да би након Другог светског рата постало ново огњиште већином српским колонистичким породицама из ратом девастираних простора Лике, Кордуна, Баније и Горског Котара, па је и дотадашње име Крњаја врло брзо, тачније 1949, добило име Кљајићево, по народном хероју са Кордуна Милошу Кљајићу.
М. Миљеновић
