Већ три сезоне спроводе се мултидисциплинарна истраживања на локалитету из касног неолита, а по плану одвијају се и овог августа. Због недостатка новца рад на локалитету је трајао краће него обично, ипак, током две недеље настављена је сарадња археолога из Музеја Војводине и њихових колега са Универзитета „Кристијан Албрехтс” из Кила, која траје од почетка истраживања на Борђошу, од априла 2014. године, потврдила је Тијана Станковић Пештерац, помоћник директора Музеја Војводине и руководилац пројекта „Борђош“.
“Колеге са килског универзитета су овог пута са собом довеле екипу која припада наукама које су врло важне за археологију. У питању су гео-науке, односно геоархеологија и геоморфологија, које нам помажу да откријемо веома важне ствари о прошлости и уопште о животу самог становништва на локалитету Борђош од пре 7.000 година. Занимљиво је да смо ове године дошли до краја, у смислу да смо истражили културни слој до три метра дубине и тај профил заиста делује импозантно. Он нам говори о континуитету живота на овом месту. Оно што је интересантно и суштински важно за овај локалитет јесте да се не ради само о неолиту, већ и о животу у различитим каснијим периодима”, каже Тијана Станковић Пештерац.
Као пример, она наводи више стаклених посуда, бочица, нађених ове године, које припадају крају 19. века, тако да се очигледно овде живело и тада. Из историјата Борђоша зна се да се насеље помиње у 13. веку, а после тога је више пута уништавано и спаљивано.
“Ми баш и не волимо много када нам је неолитски слој уништен, али на сву срећу није много, тако да ћемо моћи још много тога да откријемо у нашим наредним кампањама каже”, додаје руководилац пројекта.
Геометријски мотиви
Међу најлепше овогодишње налазе Тијана Станковић Пештерац издваја два - део жртвеника и комад керамике са украсима:
“Најлепши комад који смо открили ове године је доњи део једног жртвеника. То су специфични предмети култне намене, а доста је жртвеника тог типа и са различитим декорацијама и бојама било у винчанској култури. Но, овај припада потиској култури која је заступљена на овом локалитету, а то знамо јер има специфичне урезе. Из тих детаља можемо да откријемо нешто информација о тадашњем одевању, али врло мало, само фрагмент. У овом случају се ради о некаквим панталонама, па је комад заиста јако занимљив. А што се тиче другог предмета, у питању је комад керамике који исто говори о потиској култури, у којој су имали изузетно специфичне начине украшавања керамике урезивањем и геометријске мотиве.”
Мартин Фурхолт, доцент на Институту за праисторију и рану историју Универзитета у Килу, сада је већ редован учесник истраживања на Борђошу.
“Борђош је локалитет из касног неолита, датиран на око 5.000 година пре нове ере, а мени је изузетно интересантан јер представља једну од раних насеобина, када су људи тек почели да граде веће заједнице. Још увек није потпуно јасно како су ови људи, који су били раштркани, почели да се удружују и окупљају и каква друштва су заправо стварали, односно на које начине су та друштва била организована. Све су то питања на која покушавамо да дамо одговоре ископавајући на различитим локацијама на Борђошу.”
Ове године археолози су изабрали мало брдо где су мислили да би могли наћи изузетне налазе. Ископали су сонду где се могу видети слојеви и где претпостављају да се налази кућа из овог периода.
“Мој посао је био да надгледам радове на ископини заједно са мојим колегама из Србије и колегама геоархеолозима где покушавамо заправо да разумемо да ли је ово брдо природно и колико је неолитско насеље допринело расту истог. Очигледно је да су у питању оба случаја”, каже Фурхолт.
Наставак истраживања је планиран за следеће лето, али главни фокус наредне године ће бити на публикацији досадашњих озбиљних научних резултата који су добијени сарадњом стручњака различитих профила, а која ће пружити лепу причу о овом вредном и значајном археолошком налазишту.
Текст и фото: Данило Гурјанов
