Овим је постигнуто да здравствена установа у малој банатској општини Опово буде у потпуности опремљена. Од улагања преостала је још реконструкција самог објекта, што је одложено због пандемије коронавируса.
- Урадили смо пројектно-техничку документацију за реконструкцију и добили средства од Управе за капитална улагања, али је због короне све стало и нисмо ушли у тендер, али и даље смо на врху листе јер су за нас намењена та средства и кад се буде кренуло, урадићемо и тај посао - рекао је за „Дневник” председник општине Опово Милош Марков. - Иако смо мала средина, имамо 16 лекара и можда смо најбоље опремљени у јужном Банату, не рачунајући градове. Имамо врло квалитетну здравствену негу, две екипе Хитне помоћи, а наши суграђани могу да раде 4Д слику, не морају да иду у приватне клинике.
Међутим, до овако успешних резултата није било једноставно доћи. Председник Марков је по доласку на ту функцију прошлиг лета најпре морао да реши питање дугова ове установе.
- Дом здравља је био у проблему, дуговао је фармацеутским добављачима око 60 милиона динара и сви су кренули да притискају. За нас је то озбиљна цифра, али имали смо подршку државе, помогла нам је са 30 милиона из текуће буyетске резерве - присећа се наш саговорник. - Упркос дуговањима и изазовима са којима се суочавамо као Дом здравља и као локална самоуправа, настављамо да улажемо у Дом здравља, боримо се да добијемо што модерније уређаје и на тај начин пружимо што више услуга нашим грађанима, да имамо што више стручног кадра и да на најквалитетнији могући начин у склопу наших могућности, будемо сервис грађана у најбитнијем сегменту, а то је здравство, како не би морали ићи за Панчево или Београд.
Како је директорка Дома здравља Опово Софија Поповић истакла за локалне медије, сво опремање подиже ниво здравствене заштите, чиме пацијентима приближавају услуге које су до сад добијали у другим државним и приватним клиникама.
Када је реч о борби против пандемије, општина Опово спада међу локалне самоуправе које су оствариле највећи проценат вакцинисаних и ревакцинисаних у јужном Банату.
Л. Радловачки
