- Поезија Бранислава Гвозденовића припада линији савремене српске лирике која се може окарактерисати као духовни лиризам, линија директног изданка српске религиозне светосавске мисли, која као таква најчешће у себи садржи и јак национални идентитет. Гвозденовић је један од млађе генерације песника која није посрнула пред модернистима информационог доба, већ је у себи сачувала исконске корене вере, религије и националног српског бића. Да све то преточи у поезију, занимљив ритам поетске речи, Гвозденовићу није било тешко с обзиром да долази са песничког Олимпа, из Врбаса, града поезије и великих песничких имена као што су Небојша Деветак, Ђорђо Сладоје, Благоје Баковић, Мирослав Алексић, Бранислав Зубовић, Александар Семакин и многи други - истакнуто је у рецензији књиге „Кандило“.
О поезији Бранислава Гвозденовића у уводном делу из угла књижевности, представком књига „Кандило“, „Светлост пред огледалом и „Искра“, говорио је професор Марко Самарyија који је истакао да је част бити у друштву Гвозденовићеве поезије која одише метафоричким лепотама. Млада глумица и песникиња Катарина Фејди улепшала је вече читањем Гвозденовићевих стихова, коју су гости прекидали честим аплаузима и тако награђивали аутора, али и Катарину. Иако на салашу нема струје, дружење је трајало до дубоко у ноћ уз свеће као некад, у правом амбијенту војвођанског салашарског живота, што је давало посебну чар овог несвакидашњег поетског дружења.
Борислав Гвозденовић са поезијом „другује“ од дванаесте године, а његове поетске витрине краси прегршт песничких признања: прва награда „Станко Симићевић“ за 2002. годину на конкурсу за младе песнике општине Врбас, финалиста је Ратковићевих вечери поезије у Бијелом Пољу, са фестивала културе у Књажевцу где
је 2011. године освојио трећу награду, као и на манифестацији „Бешеновска приношења“. Његове песме објављиване су у многим фестивалским зборницима и часописима широм Србије, као и у Републици Српској, а његова поезија радо се чита и у Америци. Члан је Удружења књижевника Србије.
Ласло Киш
