Они упозоравају да ће у том случају озбиљно бити угрожен специјални резерват природе Слано Копово, те да ће пољопривредници, власници око 700 парцела надомак будућег копа, остати без најбоље земље, што ће довести до још лошијих привредних и социјално - демографских околности у овој локалној самоуправи.
Како су објаснили, копањем глине спустиће се ниво подземних вода и девастирати околне пољопривредне површине. Тим поводом, у среду је одржан и протест који су организовали Удружење пољопривредника „Средња страна” и еколошко удружење „Сиви ждрал”.
- Разлог нашег окупљања је намера „Полета” да отвори рудник, то јест коп на првој класи земљишта. Банат је познат по земљишту лошијег квалитета, тако да свакако имамо мањак првокласних ораница. Већина нас живи од пољопривреде и боримо се да прва класа остане нашој деци, наравно, у пољопривредне сврхе – казао је пољопривредник Никола Дујин.
Нагласио је да пољопривредници из Новог Бечеја желе да сарађују са „Нексе групом” и да би могуће решење било да се узме земља лошије класе, или да се приликом копања спусте за етажу ниже. То би, међутим, фабрици повећало трошкове, па она нема такав интерес.
Мирјана Нићин из Удружења пољопривредника „Средња страна” такође је истакла да пољопривредници желе да овај проблем реше компромисом. Она је упитала зашто „Полет” за експлоатацију не узме парцеле четврте и пете класе, које су нешто даље од фабрике.
Председник општине Нови Бечеј Саша Максимовић изјавио је за „Дневник” да локална самоуправа ни на који начин није укључена у ова дешавања.
- Нико нас ништа није ни питао, нити смо ми доносили било какве одлуке. То земљиште је власништво „Полета” и Општина Нови Бечеј нема никакве везе са тим, јер то и није наша надлежност - истакао је Максимовић, уз напомену да „Нексе група”, у два погона „Полета”, запошљава између 450 и 500 радника.
- У случају да „Полет” добије дозволу да копа нови коп, њиве ће бити уништене. У близини места где су раније копали приноси су мањи, а жито остаје патуљасто. Након рекултивације експлоатисаног земљишта на некад најплоднијим њивама остају само вода и трска. Нажалост, то је остало од првокласне банатске земље, а сада се може десити да се потпуно поремети водни режим, да се земљиште расуши и да се на њему више не може радити – казала је Мирјана Нићин.
На само неколико десетина метара од планираног копа налази се Специјални резерват природе „Слано Копово”. Глинокоп би, указали су незадовољни пољопривредници, довео до његовог потпуног уништења, за шта би могли стићи вишемилионски пенали општини, покрајини и републици.
По информацијама новобечејских пољопривредника, компанија још увек није добила званичну дозволу надлежних за ново експлоатисање. Такође, према њиховим сазнањима, на терен ће изаћи инспекција Покрајинског секретаријата за пољопривреду, који је изразио спремност да се укључи у решавање овог проблема.
Ж. Балабан
