Обележавању Крвавог јануара присуствовали су потомци стрељаних, представници СУБНОР-а, Града Кикинде, Покрајинског СУБНОР-а и других борачких организација, а први пут служен је и парастос жртвама. Обележавању су присуствовали градоначелник Никола Лукач, начелник Градске управе Драгиша Михајловић и председник Скупштине града Младен Богдан.
- Обележавамо један од најкрвавијих и најболнијих датума у новијој историји нашег града када је у јануару 1942. у Курији стрељан велики број родољуба. Они су стрељани јер су били Срби, родољуби, били су патриоте које су рекле не фашистичком окупатору и због тога су изгубили своје животе. Дужни смо да им одамо почаст у знак захвалности што су дали своје животе како би се изборили за слободу у којој ми данас уживамо. Наш народ страдао је током целог 20. века, у Првом светском и Другом светском рату, а пуцано је и на Косову и Метохији на дечаке на Бадње вече Милоша и Стефана Стојановића. Такве ствари не треба да заборавимо, већ треба да будемо јединствени. Такође, нашој браћи преко Дрине, честитам Дан Републике Српске - рекао је Младен Богдан.
Окупатори су ликвидације правдали проналажењем лешева тројице немачких пољочувара. У великој одмазди осим у Кикинди, стрељано је по 30 мештана у Банатском Аранђелову и тадашњем Драгутинову и Петровграду. Истог дана страдало је 150 људи.
- Одали смо дужно поштовање свима који су дали своје животе током Крвавог јануара. Они су на свиреп начин убијени, што је био још један од доказ да се ради о злогласном непријатељу. Стрељали су и обесили 39 родољуба. Никада не смемо заборавити оне који су убијени на такав начин - додао је Јово Барошевић, председник СУБНОР-а АП Војводине.
В. Х.
Погубљени па обешени
ЗРЕЊАНИН: Поменом који је служио свештеник Српске православне цркве, протонамесник Бранислав Петровић, полагањем цвећа и одавањем почасти страдалима, код споменика на Житном тргу у Зрењанину јуче је обележена 81. годишњица од трагичних догађаја забележених у историји као Крвави јануар или Крвави српски Божић.
Тог, 9. јануара 1942. године, фашисти су починили један од најсвирепијих злочина у Банату током окупације и у знак одмазде на партизанске акције у првој ратној години, погубили 30 цивила српске и ромске националности, заробљених у рацијама током јесени 1941. године. Након погубљења, они су обешени и остављени 24 часа да би се додатно заплашило становништво.
Обележавајући овај датум као и сваке године, испред споменика на Житном тргу у Зрењанину окупили су се представници Града Зрењанина, Средњобанатског управног округа, Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата - СУБНОР Зрењанин, Градског одбора СНС Зрењанин и потомци страдалих суграђана.
У делегацији Града Зрењанина били су заменик градоначелника Саша Сантовац, председник Скупштине града Чедомир Јањић и помоћница градоначелника Снежана Вучуревић. Истичући значај ових догађаја и поруке из тих трагичних ратних времена, заменик Сантовац рекао је да је одлика нашег народа да жели слободу и да се током историје увек супротстављао окупацији.
- Нису наше претке у томе поколебали ни овако стравични злочини, када је у једном дану погубљено 150 људи широм Баната, само зато што нису желели да прихвате окупацију и што су се борили за слободу. Међу њима су били и угледни суграђани, чиме је окупатор хтео да пошаље поруку да му се треба повиновати - казао је Сантовац.
У име потомака страдалих суграђана обележавању годишњице присуствовали су чланови породице Бошњак - Веселин Бошњак из Меленаца, чији је отац Богољуб погубљен, положио је цвеће заједно са супругом, синовима Иваном и Дарком, снахом Јеленом и унукама.
Лане је Град Зрењанин обновио спомен-обележје, које је постављено 1986. године и рад је зрењанинског архитекте Милорада Бербакова.
В. Х.
Цвеће положено у Тису код Титела
Заменик председника Општине Тител Богољуб Марковић јуче је са својим сарадницима, представницима Општине Тител и Месне заједнице Тител присуствовао помену жртвама рације, страдалим јануара 1942. године.
Након службе, Марковић је положио цвеће на спомен- обележје страдалима, а присутнима се обратила помоћница председника општине за привреду Весна Кнежевић, која је подсетила окупљене на дешавања и страдања становника тителске општине од 6. до 9. јануара 1942. године. Марковић је положио цвеће и у Тису, која је била једно од главних стратишта невиних жртава режима мађарских фашиста и том приликом истакао да треба праштати, али да жртва невино убијених никада не сме бити заборављена, нити поновљена.
