Један од највреднијих експоната из историјске збирке Завичајног музеја Рума говори о томе да је Рума имала добар привредни развој још почетком 19. века, казала је на отварању изложбе председница општине Рума Александра Ћирић.
- Рума је имала више од 38 различитих занатлија, а од занатства је живело преко 1.200 становника тадашњег трговишта Руме. Ово је веома драгоцен експонат који говори свеобухватно о развоју Руме и њеном значају - оценила је Александра Ћирић.
Повељом је установљен Цех занатлијски у Руми, дефинисани су односи између шегрта и мајстора, како се постаје калфа, како се полаже за мајстора, која је чланарина и друго.
- Повеља је писана на латинском језику, састоји се од 16 пергамент листова у којима су дате одредбе по којима је радило тадашње занатско удружење. Значајна је као историјски извор првог реда, где налазимо имена и презимена занатлија, 135 занатлија у мајсторском звању, а поред њих ту су и калфе и шегрти. Занатство је било изузетно развијено у то време, значајна привредна грана која је гурала Руму напред, која је допринела њеном развитку – рекла је ауторка изложбе кустоскиња историчарка Снежана Јанковић.
Међу румским занатлијама било је ћурчија (крзнари), лицидера, часовничара, тесара, зидара, кровопокривача, торбара готово свих могућих заната који су тада постојали. На изложби у Завичајном музеју изложена је и метална кутија у којој је царска повеља чувана током пута на Миленијумску изложбу у Будимпешти 1896. године, а захвајући дигита-
лизацији сви посетиоци изложбе су могли посредством тач- скрин екрана детаљно да прелистају овај историјски документ. Изложбу Румљани и њихови гости могу посетити у наредних месец дана.
В. Х.
