Извођење је изузетно лепо прихватила публика која је испунила салу сенћанског Дома културе, а већ сутра у 19 сати представу „Обломов” у изведби сенћанских глумаца моћи ће да види публика у Дому културе у Чоки.
Режију и сценографију је урадио Радован Зубац, који је на сцени био и део глумачког ансамбла, уз Душана Блажића, Надицу Маравић Павлов, Јожефа Гереа и Љубицу Романдић. Костиме је урадила Гордана Николић, а свој допринос на реализацији представе дали су још Оливера Ћетковић, Борис Марковљев, Гордана Гузина и Тибор Арва.
Радња романа дешава се у Русији, тачније Санкт Петербургу, између 1819. и 1856. године, великим делом у неуредном кревету Обломова, који је довољно лењ да никада из њега не устане. Додуше уместо млађаног Обломова из кадровских разлога та улога је поверена средовечном Душану Блажићу, али због тога није изгубила на тежини и актуелности теме којом се бави. Обломов нема ни неке велике потребе за устајањем из кревета, пошто одмалена живи као властела и има слуге око себе.
„Обломовштина“ је појам који знају чак и они који нису никада прочитали причу о лењом племићу, а редитељ и глумац у представи Радован Зубац указује да је ту реч практично немогуће превести. Она у себи садржи све оно што је лоше код једног човека или народа. Лењост, апатија, одсуство жеље да се живи у реалном свету, страх од новог, страх од будућности, маштање - то су све карактеристике овог термина.
- Током рада на представи себи смо поставили питање да ли ће прича о обломовштини имати довољно снаге да допре до гледаоца. Да ли ће тај универзални феномен, који је некада био везан само за руски народ, а данас се може везати за све, бити интересантан данашњем гледаоцу с обзиром на то какав је тренд у нашим позориштима. Живимо у политизованом друштву у којем позоришна публика, претежно она млађа, тражи друштвено ангажоване представе, тражи представе крви, сперме и насиља, а прича о лењом племићу је далеко од тога - напомиње Зубац.
Он истиче да представа „Обломов“ афирмише класично драмско стваралаштво, да је то представа која се подсмева и критикује све оно што човека одваја од живота и сврстава га у ред оних који без смисла и циља гацају у блату обломовштине до коначног самоуништења.
- Покушали смо да дођемо до нове поставке коју ће обичан свет да разуме и у њој ужива, у којој ће гледалац промишљати и поистовећивати се. Радује нас да смо у свом науму успели - каже Зубац.
Пред препуном позоришном салом сенћанског Дома културе прича је упечатљиво допрла до гледалаца, чак и оних пробирљивих. Могла су се видети задовољна лица поклоника позоришта, а и да се труд позоришних ентузијаста Камерне сцене „Мирослав Антић” и овог пута исплатио.
М. Митровић
Фото: КС „Мирослав Антић”
