“Идеја за снимање филма настала је пре неколико година. Желео сам да на неки начин забележим причу о одрастању моје генерације у насељу Ружа Шулман. Филм смо снимали више од годину дана. Разговарали смо са много људи који су нам помогли да уобличимо причу. О насељу, изградњи, одрастању, усељавању у нове станове, играма, местима које смо волели и о спорту, у филму је говорило 37 саговорника“, каже идејни творац филма Мирослав Михајловић.
Велика сала била је препуна оних који су желели да погледају ово филмско остварење, тако да је већ премијеру погледало око 500 гледалаца.
„То нас је веома изненадило, пријатно, наравно. Наше одушевљење делили су и гледаоци који су нас након емитовања филма наградили вишеминутним аплаузом. Највећа награда за нас били су осмеси и коментари којима су сви изражавали задовољство. А на коктелу смо се смејали, евоцирали успомене из детињства. Било је и сусрета оних који се нису видели и више од 30 година“, задовољно коментарише Драган Јовин.
Овај догађај не би био одржан да у помоћ нису притекли бивши и садашњи становници насеља. Њихова добра воља омогућила је да гледаоци, њих око 250, понесу кућама филм на дисковима и да заједно буду на коктелу.
Цео догађај је био за већину гледалаца посебан. Било је и суза. Многи су тражили наставак.
“Уживали смо у стварању филма, а још више у томе што смо пренели своје емоције свима у сали. Ипак, о наставку сада не размишљамо. Можда касније. Волели бисмо да наш фим буде подстицај да становници других насеља у Зрењанину, или у неким другим градовима зашто да не, сниме своје приче. То би било лепо, јер управо такве приче покрећу позитивне емоције. А, то нам је неопходно“, сматра Бранислав Маркуш.
Текст и фото: Ж. Б.
