Ова инвестиција део је ИПА пројекта прекограничне сарадње Србија–Румунија „Ревитализација навигационе инфраструктуре на Бегеју“. Пројекат је вредан близу 14 милиона евра и финансиран је из фондова Европске уније. Градња пристана, уз претходно уклањање вегетације, измуљавање Бегеја, чишћење и уређење обале, коштала је 600.000 евра.
О пројекту градње пристана и даљим плановима за уређење реке и приобаља, говорио је помоћник градоначелника Зрењанина Душко Радишић, који је од почетка био задужен за реализацију овог посла.
– Најавили смо 2015. године, управо с лучног моста поред садашњег пристана, да ће на овом месту бити изграђен пристан. Тада смо такође обећали да ће потребна средства бити обезбеђена из европских фондова. То се и остварило – рекао је Радишић.
Он је додао да је интерес Града Зрењанина у овом случају вишеструк.
– Град је обезбедио додатна средства да уреди парцелу која се налази на обали, изнад пристана, и да је опреми мобилијаром и јавном расветом. Ускоро ће бити постављена и надзорна камера, али и чуварска кућа. Наставак пројекта подразумева постављање сталних везова које желимо да изградимо на потезу од овог привезишта узводно. Значајно за све наше суграђане је да се чишћење Бегеја наставља. То значи да ће он овако изгледати, надамо се ускоро, целом дужином тока кроз Зрењанин. Наши суграђани све више бораве на овом месту и већ видимо да нема довољно клупа, тако да ћемо их поставити још – рекао је Радишић.
Навео је и да већ за неколико дана почиње чишћење потеза ка железничком мосту, поред Основне школе „2. октобар“.
– На том потезу планирамо и градњу стазе, па ће практично шеталиште које је изграђено до пристана бити продужено све до такозваних „малих улица“ код Железничког моста. Такође, у плану је и бициклистичко-пешачка стаза која ће повезати овај део града са већ постојећом стазом Зрењанин-Ечка – наговестио је нове активности Радишић.
ИПА пројекат „Ревитализација навигационе инфраструктуре на Бегеју“ укључује и градњу двонаменске (радно-инспекционе и бициклистичке) стазе уз Бегеј од Клека до српско-румунске границе, у дужини од 35 километара, санацију бродских преводница – „шлајзова“ код Клека и Српског Итебеја, набавку пловног багера и пловне косачице за одржавање пловности Бегеја и израду техничке документације за потребе измуљења, депоновања и ремедијације седимента на пловном Бегеју.
Значај пристана је у развоју наутичког туризма, успостављању прекограничног транспорта, бољој пловности Бегеја кроз Зрењанин, уређењу обала и шеталишта, као и организацији туристичких пловидби ка Царској бари, Ечки, Белом Блату и Тителу.
Ж. Балабан
