Централна тема био је дуални систем образовања, јер СТШ ове године уписује другу генерацију смера бравар-заваривач , а од ове школске године и одељење за механичара моторних возила. Директор СТШ „ Миленко Брзак Уча” Игор Садрија истиче да они ове године сарађују са 64 компаније на територији румске, иришке и пећиначке општине и у њима ученици обављају праксу и по дуалном и по редовном систему школовања.
- Трудили смо се да праксу приближимо ученицима и у складу са местима из којих долазе, па тако ако су ђаци електро- смера из Грабоваца, Никинаца или Платичева праксу ће обављати у „Каблексу” у Платичеву - објаснио је Игор Садрија. Исто важи за све, тако да праксу ученици обављају у свом месту и тиме се смањују трошкови школовања и превоза. Ученицима се пружа могућност да након школовања остану у свом месту и тамо заснују радни однос.
У овој школи по старом систему уписују трећи степен електро-механичар за термичке и расхладне уређаје, јер је реч о траженом занимањиму за које привреда исказује велике потребе. Средњошколцима на тим смеровима је већ обезбеђен посао након школовања, а део њих добија и финансијску накнаду за време проведено на пракси.
У школи је и четврти степен електротехничких рачунара, машинских техничара за компјутерско конструисање, а ове школске године покушаће да упишу и смер електротехничар аутоматике за који такође постоји велико интересовање привреде.
Многи технички образовни профили су заправо корак ка добро плаћеном занимању, оценио је Бојан Сантовац из Привредне коморе Србије – филијала Сремска Митровица додајући да привреди недостају квалификовани радници, а ђацима јер одмах имају запослење и добру плату.
- Веће компаније лакше спроводе дуално образовање за разлику од мањих, јер овај систем подразумева и одређене обавезе за саму компанију . Оне морају да обезбеде једно лице које ће завршити тродневну обуку како би радило са ученицима. Компанија је, такође, у обавези да плаћа ђаке за време проведено на раду у висини 70 одсто од минималне цене рада – објаснио је Сантовац.- Оне су обавезне и да плате путне трошкове или да обезбеде превоз, али ми се ипак трудимо да ученике на праксу шаљемо у месту где живе.
Љ. Малешевић
