Они су већином потомци Румуна чије досељавање се одвијало од 1760. године за време царице Марије Терезије. Оно по чему се село истиче је развијен културно-уметнички аматеризам. Он се испољава у областима као што су: фолклор, румунска народна музика, очување традиције и културне баштине, издавачка делатност, музеографија и књижевни израз.
Резултати рада аматера могу се током године видети на бројним културним манифестацијама као што су: Велики фестивал румунске народне музике, Позоришни дани Румуна, међународни фестивал поезије „Путеви класја”, међународни симпозијум „Знаменити Банаћани”, конкурс рецитатора „Благовести”. Ту су и Дани Уздина са више културних садржаја, фестивал Божићни обичаји, Дани банатског новинарства… У овом селу богате културне традиције се налази Дом културе Дојна, књижевно-уметничко друштво Тибискус, музеј Уздина, културни центар „Румунска кућа”, две библиотеке..
Донекле је схватљиво да овакав развијен културни живот садржи и обогаћује се низом манифестација културне сарадње са пријатељском Румунијом. Културни посленици, публицисти, писци и историчари из Уздина често путују у Румунију и учествују на бројним сусретима пријатељства и сарадње са културним радницима или писцима из Румуније, посебно у градовима на западу суседне земље - Турн Северин, Темишвар, Лугош, Жомбољ, Сакалаз, Баја Маре, Јаши, Велики Сопот, Бозовић..
Вредно је помена учешће фолклорног ансамбла и народног оркестра са солистима Дома културе из Уздина на бројним фестивалима фолклора у Румунији, где су освајали и вредне награде. Леп пример културно-уметничке сарадње је фестивал поезије „Путеви класја”, где су учествовала престижна имена савремене поетике на румунском језику.
Између осталих, путевима Уздина у периоду од 1994. године корачали су Леонида Лари и Григор Вјеру из Републике Молдавије и Ион Милош из Шведске, Василе Тарицеану из Украјине, Чезар Иванеску, Адриан Паунеску из Румуније, Вагнеа Митањи Стергију из Македоније, Паул Пуреа из Немачке и многи други. Све су то имена румунске књижевности, а Уздинци сматрају да је за њих велика част што су великани европског песништва били њихови гости. Препознатљиво је наивно сликарство Уздина, као и ковачичко, исписано је златним словима на карти светске наиве.
Ј. Натарош
