За сада Крстур обилазе поједници које на први поглед привуче назив села јер странци слабије упућени у разноликост војвођанског подневља мисли одведу ка Русију, чим чују да је прва реч у називу села руски.
Међутим када чују историју места прича им постане интересантна због истрајности Русина – народа без матичне државе да очува језик, историју и обичаје, и онда потекне идеја да би Крстур могао бити интересантан као дестинација да се туристима представи све о Русинима.
Председница Туристичког удружења Руски Крстур Љубица Њаради каже да су им лане стигли у пуном аутобусу гости из Словеније, па су уз помоћ жена из села представили и националну кухињу од којих се издвајају јела: тесто са купусом – капушчањик, бељуш - лепиња са сланим сиром и јајима, сирец – сир од млека и јаја…
Осим добре воље и богатог културног наслеђа, каже, недостају им смештајни капацитети, али би и то временом могло да се реши уколико би житељи почели врата породичних кућа да отварају туристима на конак.
У селу је, прича, зграда некадашње основне школе одавно претворена у музеј. Школа је особена у погледу архитектуре јер је у равници изграђена у планинском стилу, што месту даје посебно обележје.
- Објекат је изграђен заменом планова изградње. Истовремено Русини са Карпата и Русини из Војводине, тражили су план за школу и дошло је до замене планова, па је изграђен објекат у Крстуру у планинском стилу што није какактеристично за равницу због равног крова, али таква архитектура у низији делује предивно – каже председница Туристичког удружења Руски Крстур. - Добили смо тако предиван замак из 1913. године где се сада налази музјеска збирка, па су по собама распоређене старине, имамо предмете из некадашњих русинских кућа, собу старих заната, простор намењен за документа из историје развоја језика и образовања .Ту се налази и седиште Националног савета Русина и Национална библиотечка збирка, а један део збирке чини ликовна колонија.
У том објекту организовали су лане, а и ове године “Ноћ музеја” повезали се са Народним музејем у Београду и после првог покушаја, када је музеј посетило око 300 житеља села, видело се да изложба и у Крстуру има перспективе.
- У Београду су препознали резултате прве изложбе и звали нас на медијску промоцију где сам представила шта смо одрадили први пут, и тако уједно представили и русинску културу. Ове године смо се још боље организовали, и то је био повод да се Крстур нађе на туристичкој мапи Србије, што би требало, бар се томе надамо, да село временом постане српска дестинација за представљање Русина као националне заједнице у земљи, и уједно подстакне и развој туризма, у првом реду верског – каже председница Туристичког удружења Руски Крстур.
Седиште гркокатолика у Србији
Осим што је национално и културно, Руски Крстур је и духовно седиште Русина у Србији, односно седиште гркокатоличке Епархије светог Николе. Понуда би, истиче Љубица Њаради, могла да обухвати посету гркокатоличке Катедралне цркве светог Николе у центру села, затим црквице на светилишту –“Водице”, посвећене Богородици, која се налази у атару недалеко од села, што би требало да буде интересантно свим хришћанима. У амбијенту непосредне близине црквице већ су били дечји кампови. Околина је окружена тишином, коју краси дрворед дуж три километра асфалтираног пута.
- Имамо једну од најстаријих кућа у селу, набијачу, чија је градња карактеристична јер нема прозора са улице и на њој је лане обновљен тршчани кров. Имамо проточни базен на каналу ДТД отвореног типа са уређеном околине где ради рекреације долазе из других села. Пре неколико година ту је био одржан Међународни волонтерски камп. Постоји терен за одбојку на песку, има клупе, редовно се уређује травната површина, рибари имају летковац са могућностима да кувају, у близини је шумица што пружа слику идеалну за одмор и рекреацију – навела је Љубица Њаради.
Зорка Делић
