У оквиру поставке, на укупно 15 паноа, биће представљен делић богатог документарног наслеђа које се чува у депоима зрењанинског архива - старе повеље, мапе и планови, плакати, дипломе, новине, фотографије и разгледнице... Осим тога, у кратким цртама биће представљена хронологија архивске установе у Зрењанину, њена библиотека, издавачка и изложбена делатност.
Аутор изложбе, која ће бити доступна јавности током јула и августа је архивист Филип Крчмар, а дизајн поставке урадила је Данка Јечменица. Изложбу реализује Историјски архив Зрењанин уз подршку Министарства културе и информисања и Града Зрењанина.
Историјски архив Зрењанин почео је са радом 1. августа 1947. године, на основу решења Главног извршног одбора Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине донетог две недеље раније, којим је Тимотеј Тима Рајић постављен за руководиоца ондашњег Зрењанинског подручја. Архив се у почетку налазио у просторијама Градског музеја у тзв. Јанковићевој кући поред Великог моста, да би у зиму 1951/1952. био пресељен у лево крило зграде Народног одбора општине Зрењанин, где се и данас налази.
Пре деценију, установа је обележавајући 60. рођендан отворила Изложбени салон у Улици Народног фронта 5, а тада је штампана и прва свеска „Водича кроз архивске фондове Историјског архива Зрењанин”. Ове године, у намери да обележи седам деценија постојања и рада, Архив се у фебруару пријавио на конкурс Министарства културе и информисања Републике Србије са пројектом под називом „Седамдесет година Историјског архива Зрењанин (1947–2017)”, а у априлу је добио одговор да су у ту сврху обезбеђена и одговарајућа средства. Овим пројектом је предвиђен циклус програмских активности који обухвата две изложбе и публиковање репрезентативне монографије о Архиву. Изложба „Ризница нашег памћења”, која ће сутра бити отворена, прва је у низу тих активности, док је реализација преостале две предвиђена до краја године.
Ж. Балабан
