Седам деценија од колонизације у Равном Селу: Људи са два завичаја

РАВНО СЕЛО: Свечаном академијом и културно-уметничким програмом у организацији завичајног удружења „Јањ“ обележена је 70. годишњица колонизације у Равном Селу.
ravno selo kolonisti
Фото: Dnevnik (L. Kiš)

Покровитељи свечаности били су Општина Врбас, Месна заједница Равно Село и Покрајински фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима.

Поводом годишњице, одржан је научни скуп посвећен колонизацији, што није уобичајено за овако мале средине, али у случају Равног Села, чију су историју обележила пресељавања становништва, научна истраживања која се баве овим питањем су један од важних елемената очувања идентитета колониста и њихових потомака.

Колонизација је до сада била предмет научних анализа са политичког, економског, друштвеног, демографског и етнографског аспекта.

Међутим, ретка су колонистичка насеља која су добила целокупан приказ овог феномена на микро плану. Равно Село је једно од њих.

На скупу је учествовали реномирани истраживачи прошлости - др Предраг Вајагић из Бачке Паланке, др Милан Мицић из Новог Сада и професори историје Владимир М. Каљевић и Боро Војновић из Равног Села. На скупу су представљени зборници радова „70 година колонизације у Равном Селу“ и „Јањ и Јањани”.


Српско село у 18. веку

Село Шове, данашње Равно Село, настало је још у 15. веку, али је до почетка 18. века насеље мењало локацију и име.

На основу пописа становништва које су током 18. века радиле власти Хабзбуршке монархије, село је било насељено српским становништвом. Године 1786. у Шове се у току колонизације коју је спровео цар Јосиф Други насељавају Немци.

Они поред српских Шова оснивају 1818. године своје село Нове Шове, у које ће после 1945. стићи колонисти из Црне Горе и Босне и Херцеговине.


Фото: Dnevnik (L. Kiš)

Са овим зборником радова оживеће многа сећања, туге али и радости, које су се тих давних дана 1945 до 1948. године надвијале над колонистима који су кренули на дуг и неизвестан пут, у непознато јер гледано из данашње перспективе и са дистанце од готово седам деценија и у условима када се инсистира на интеграцији и мултикултуралном моделу, желели бисмо да наредне генерације не запоставе сопствену културну баштину, истакао је др Милан Мицић један од најбољих познавалаца колонизација и добровољачких питања.

Од тада па све до краја другог светског рата био је паралелан развој два села, Старих и Нових Шова.

Одласком Немаца из Нових Шова створен је простор за насељавање колонистичких породица из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије.

Део црногорских колонистичких породица због немогућности адаптације новом начину живота, вратио се у Црну Гору.

Њиховим одласком створени су услови за насељавање колониста из Босне и Херцеговине који су били незадовољни насељавањем у Банатском Деспотовцу.

Прошло је више од 70 година од судбоносне одлуке многих породица да заувек напусте завичајна огњишта, а ватра са тих огњишта несмањеним жаром још увек гори. Снагу том пламену даје колективно сећање оних који су одлучили да оду, али и оних који су одлучили да остану. Снага тог пламена проистекла је из исконске жеље да буде боље. Једни су то боље тражили у одласку док су други то боље видели у останку, рекао је Владимир М. Каљевић.

Временом су, казао је у наставку Каљевић, једни друге навикли на улоге проистекле из таквих одлука.

Чак су једни другима престали да постављају питања „зашто“, него су уместо тог питања саградили мост, где су оба краја моста после прохујалих времена завичајна. Обичан пролазник не може ни по чему разликовати крајеве тог моста, него само по томе што је на једном крају равница, а око другог су се раширила брда са најлепшим пејзажима, подсећа Каљевић.

На крају прославе у клубу „МГ“ одржан је културно-уметнички програм у којем је значајно место имала изворна група „Балкана“ из Бачке Паланке.

Уз песму, игру, иће и пиће, евоцирајући успомене на колонистичке дане, Равноселци и њихови гости дружили су се до дубоко у ноћ.

Ласло Киш

EUR/RSD 118.0933
Најновије вести