Сеоска идила идеална за одрастање деце

ГОСПОЂИНЦИ: Милош Поповић Џукелић из Госпођинаца вратио се са породицом у родно место, иако је завршио студије у Новом Саду где је и запослен, да би подизао децу на селу.
Miloš i ćerka Iva vole život na selu  Foto: Jelena Ivanović
Фото: Милош и ћерка Ива воле живот на селу Фото: Јелена Ивановић

У Госпођинцима се скоро 80 одсто мештана бави пољопривредом, а они који немају своју земљу, раде за пољопривреднике. Милош је један од ретких примера запослених у граду, али каже да живот на селу има разне предности.

Милош тврди да је живот на селу много лепши од града, а осим тога  доста је мирније и спорије, има више природе, што је за децу пун погодак.

- У Госпођинцима се живи доста мирно, иако свакодневно путујем на посао, живот за децу на селу је много бољи - сматра Милош и додаје да су Душан и Ива јако срећни, јер проводе дане у игри, удаљени од градске вреве.

Ива има четири и по године и иде у вртић, док је Душан са две и по године још мали, али и он ће ускоро да крене у предшколску установу.

Иву и Милоша смо затекли на школском игралишту како ужива на једној клупи у дебелом хладу, док је Душан имао друштво и трчао са својим другарима под татиним надзором. Није им сметала ни велика врућина тај дан да уживају напољу.

- Кад дође време за школу, сигурно ће је похађати у Госпођинцима, а затим имају и средње школе машинску, гимназију и економску у Жабљу, па деца могу да бирају шта ће даље уписати. Не планирамо да школујемо децу у граду и свакако је значајно што имамо средње школе близу, да деца не морају да путују до Новог Сада - каже Милош.

Ива нам каже да јако воли вртић, али јој је мала група.

- Сада је распуст, па не идем у вртић, али јако ми је лепо. Има мало деце - каже нам Ива, која је била изузетно расположена за разговор, што нам и потврђује да су деца која одрастају у мањој средини доста отворенија, јер их родитељи не уче да се плаше странаца.

Вртић похађају две групе од петнаесторо деце, има старија група од такође петнаест и забавиште које броји петоро деце са Ивом.

- То мало деце што иде са мном се зову Мија, Немања, Лука, Срђан и ја и нико више. Они су моји добри другари и имамо пуно играчака, а играмо се жмурке, и идемо пуно напоље - каже нам Ива.

Све је више оваквих примера младих породица, која се одлучују да одгајају децу на селу. Иако је тренутно у порасту одлазак младих са села, Покрајина од ове године има конкурсе кроз које поклања сеоске куће младим брачним паровима, управо да би задржали младе на селу. У селима се посебно радују дечјој граји, јер су због миграције младих у урбане средине у већини кућа старачка домаћинства, а овакви конкурси могли би вратити младе назад. Јер, како Милош каже „ипак је код куће најлепше“.

Маша Стакић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Жабаљ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)

EUR/RSD 117.5755
Најновије вести