Шта учинити са зградом, која због својих архитектонских обележја упадљиво одудара од амбијенталне целине најужег градског језгра? На то питање струка и јавност нису дали конкретне одговоре. Данас је то пословна зграда са 11 спратова у мешовитом власништву. Највећи део је у приватним рукама, а добар део је неусељен и запуштен. На специјализованом сајту за продају некретнина доста дуго стоји оглас о продаји два пословна простора у овом објекту, по цени од 300.000 евра, међутим, чини се да заинтересованих нема.
Много власника, а много и простора који није у функцији, најбоље се огледа у томе како изгледа пролаз и улаз у зграду. Стубови, који су један од симбола Водоторња, са којих су отпале декоративне фасадне плоче, служе као огласна табла. Мало је бизарно што се на стубу нашао и плакат Зелене странке која би, ваљда, требало да штити јавни простор од загађења; а не да му доприноси. Поред канти за отпад, које се баш и не празне редовно, нашло се и нешто кабастије ђубре. И, наравно, неизбежан декор – балон који сакупља воду из клима уређаја.
Ова зграда би се, као пример архитектуре времена у ком је настала, могла наћи под заштитом као споменичко наслеђе, што јој, вероватно, не би помогло да изгледа боље него што изгледа данас.
Ж. Б
