Осврнувши се на оснивање соколских друштава у Руми 1905. године, Ћирић је прецизирала да је Српски соко основан 19. маја, а Хрватски соко 31. маја. Прве старешине су биле др Жарко Миладиновић и Матија Зима. Крајем двадесетих и почетком тридесетих година прошлог века бележи се процват соколских друштава у целој земљи и тада у Руми долази до спајања Српског и Хрватског друштва у Соколско друштво Рума.
- Богата историја румског соколског друштва неизоставан је део културног наслеђа нашег града - истакла је Александра Ћирић, уз напомену да је соколски покрет међу првима промовисао једнакост мушкараца и жена, те да спортски резултат није био примарни циљ организације, већ стварање физички здраве нације.
Завичајни музеј Рума чува вредне предмете који сведоче о овом делу прошлости Руме, а публика је имала прилику да се упозна са три најзначајнија.
- Повеља о изградњи Соколског дома у Руми, документ који сведочи о успеху рада румског соколског друштва и утицају његових водећих чланова. Приказује нам колико је ова организација била активна и како је остварила позитиван утицај на локалну заједницу. Друга два предмета су две сачуване заставе, које су симболично повезане са соколским покретом. Ове заставе нам пружају увид у богату историју овог друштва и представљају велики понос румских сокола. Оне симболизују храброст, слободу и заједништво, вредности које су биле дубоко укорењене у соколском покрету- рекла је Александра Ћирић.
На предавању је било речи и о соколском наслеђу које није сачувано – Соколски дом је био кратког века, али великог значаја за румски соколски покрет и ондашње друштво. Соколски дом се налазио на локацији данашње пјацете Мала фонтана преко пута Градског трга и изграђен је 1939. године. За његову изградњу прилоге је дало чак 148 појединаца и удружења, а планом је била предвиђена и доградња Соколског дома, али због Другог светског рата до реализације те идеје никад није дошло.
Како су се мењале друштене околности, државно уређење, тако се мењао и однос према соколским друштвима, па је тако некада славна организација после Другог светског рата доживела и потпуну забрану рада.
В. Х.
