Према речима др Милана Божине, председника ГКУД „Раванград“ од почетка рада су били руковођени идејом неговања мултикултурализма и мултиконфесионалности, којом се одликује Сомбор и његова околина.
- Од овог постулата нисмо одступили од тог 12. јула 2001.године, када се неколико нас окупило у простору Дома ученика средњих школа, у коме смо и започели са пробама. Остали смо своји, одлучни у томе да нас никакве политичке мене неће скретати са пута који смо зацртали – рекао је др Божина, у име Управног одбора ГКУД истичући захвалност пре свега и данас активним ветеранима, али и бројним млађим члановима на истрајности и љубави према неговању фолклора и обичаја сомборског краја.
Посебно је лепо, како је истакао Божина, да су данас целе породице у свим секцијама, па тако деде и бабе играју у ветеранском саставу, очеви и мајке играју у извођачком саставу или певају у вокалним групама, док се унуци и унуке уче првим корацима у дечијем саставу.
- Без свих вас не бисмо били у прилици да достојно представљамо Сомбор, његова села и салаше диљем, не само Србије, већ и региона, што је такође била једна од наших мисија свих ових протеклих година. Управо због тога што промовишемо наслеђе и традицију свих наших суграђана, без обзира на нацију или веру, лепо смо примани не само у целој Србији, већ и широм региона – казао је први човек и један од оснивача ГКУД „Раванград“, најављујући за јесен и нешто измењену званичну прославу дводеценијског прегалаштва у култури. Планови су били нешто другачији, али се „Раванград” прилагодио ситуацији која влада услед пандемије коронавируса, па ће, по речима Милана Божине, на јесен бити уприличена и званична прослава у простору попут Народног позоришта, на којој би презентовали и мутлимедијалну ретроспективу дводеценијског рада ГКУД-а.
Као што је то обичај међу члановима ГКУД „Раванград“, за скромну закуску су се постарали сами чланови, а да буде и игре и песме побринули су се и тамбураши све популарнијег састава „Ђувегије“, музичке „банде“ коју је изнедрио управо ГКУД „Раванград“, па је забава у дворишту „Буњевачког кола“ потрајала до дубоко у ноћ.
М. Миљеновић
