БЕОЧИНАЦ АВДИЉ ДРМАКУ ДОБИТНИК СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ Рођен за бину РЕЦИТУЈЕ, ПЕВА И ПИШЕ ПЕСМЕ
БЕОЧИН: Млади Беочинац Авдиљ Дрмаку добитник је Светосавске повеље у конкуренцији средњих школа, за област српског језика и књижевности, а коју традиционално додељује Општина Беочин.
Нашао се међу најбољим ученицима основних и средњих школа који су постигли изузетне успехе у 2024. години.
Ученик друге године Средње медицинске школе „7. април“ у Новом Саду, на такмичењима из рецитовања успео је да освоји прво место на градском такмичењу, да би се затим показао као најбољи на окружном и покрајинском, што га је пласирало до републичког нивоа. Тај успех био му је темељ за престижну награду, а за лист „Дневник” каже да му рецитовање није једина страст, већ новооткривена вештина, те зато ова награда за њега има посебну драж.
– У седмом разреду сам добио да научим песмицу за Светосавску академију и одрецитовао сам је, што ми је отворило врата за такмичење „Песниче народа мог”. Ту сам одрецитовао песму од Недељка Попадића „Неки те не воле људи” и освојио сам друго место на општинском такмичењу и пласирао се на окружно. То су били моји први кораци који су ме увели у рецитаторски свет, након чега је уследо и успех за који сам награђен Светосавском повељом – каже Авдиљ.
Поред рецитовања, глума га је каже од малена окупирала, и ту се одмах препустио.
– Снимао сам скечеве за другаре и мајка је приметила да имам талента. Тако сам са осам година уписао аматерско позориште КУД „Бриле” у Беочину чији сам и даље члан, а убрзо сам добио и прву улогу – прича Дрмаку.
Очаран светом глуме, овај рођени уметник се остварио у бројним новогодишњим представама, а играо је и у „Чистоћа је од злата јабука”, „Другачији” и „Поданик”. За њега је, каже, најизазовнија била глума у извођењу комада „Другачији”.
– У тој представи сам морао у једном делу да глумим дечака фудбалера, а у другом делу момка у инвалидским колицама, што је био велики изазов. Спремали смо се око пет месеци и заиста ми је много времена требало да се саживим са тим ликом и схватим позицију тог дечака, што сам на крају успео, а представу одлично изнео – каже Авдиљ.
Рецитује, пева и пише песме
Авдиљ од малена има теалента и за писану реч, али углавном каже да песме пише за своју душу. Писање му је више као „издувни вентил” у налету инспирације. Једном је чуо за неки конкурс који је обухватао цео Балкан, и решио је да пошаље песму о мајци, ни слутио није да ће ту освојити друго место.
Глума му је умногоме помогла да развије социјалне вештине, подигне самопоуздање, па се није устручавао да се опроба и као тонац у представи „Тело”, и открије још један таленат који поседује. Уз то, кроз глуму је научио да се изражава, рецитује, а каже да му је помогла и у развоју дикције, што су неизоставне особине за даље животне и професионалне ситуације. Авдиљ се осмелио да покуша и са певањем пре четири године.
– Имао сам много концерата до сада и уживам док сам на бини. Неке програме сам и водио, тако да ми и та улога паше. Експериментишем и проналазим се. Много волим да певам, то ме испуњава и себе ту највише видим у будућности, но и даље сам у КУД „Бриле”, не одустајем од глуме – каже млади Беочинац.
Жеља му је да све љубави споји у једну целину и да кроз песму, глуму и сценски перформанс остави свој траг. Себе види на путу уметности који није нимало лак, али је његов, лични и искрен. А докле год га води страст према уметности, свестан је да не може да погреши.