То је и најзначајнији део пројекта, финансираног средствима Европске уније.
Дрвени елементи овог културног добра Кикинде заштићени су од даљег пропадања, док је окреченој сувачи враћен стари сјај. Сувача у Кикинди је изграђена 1899. године и радила је све до 1945. У дну дворишта, по пројекту Алексе Цигановића, архитекте Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, изграђен је помоћни објекат и уведени струја, вода и канализација.
Сувача је, како се чуло на свечаности, уприличеној поводом завршетка радова, оспособљена за рад са публиком и извођење различитих програма и радионица. Инсталиран је видео- надзор и алармни систем. Да ће сувача убудуће бити још интересантнија туристима, али и суграђанима, уверен је градоначелник Кикинде Павле Марков.
- Ово је једини овакав сачуван објекат у Србији, па је јасно колико је ово културно добро од националног и наравно локалног значаја. Сувача је нама у аманет остављена, а након ове рехабилитације сврстала се у ред важних установа културе које су оденуле ново рухо. Као што је познато, у претходном периоду реконструисане су Народна библиотека „Јован Поповић” и Народно позориште. Музеј „Тера” још је једна особеност нашег града, а туристичка и културна понуда Кикинде, са овако рехабилитованом сувачом, значајно унапређена- оценио је Марков.
Пројекат вредан нешто више од пола милиона евра „Млинови који мељу, путеви који спајају” спојио је братске градове, Кишкунфелеђхаз и Кикинду, али и још два мађарска места и Ором из општине Кањиже. Кикинђанима је за овај пројекат опредељено нешто више од 101.000 евра.
- За потребе опремања новог објекта набављена је компјутерска опрема и неопходан мобилијар за реализацију програмских садржаја. Сада имамо основу за развој програма и садржаја. Сигурна сам да ће од данас сувача имати више посетилаца и бити атрактивнија- изјавила је Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја Кикинда.
М. Митровић
