Међу овом популацијом горштака у равници, дуговечност није ретка појава. Воља за одржањем живота и породице, показала се јачом од свих недаћа. Данас у Сиригу, кажу, имају двоје житеља који су у 102. години живота.
У Мајевичкој улици број 20, код своје кћерке Милице Веселиновић, живи Видосава Вида Трнинић, која је недавно напунила 101. годину. Милица има кћерку Зорицу и унуку Весну које живе у Немачкој. У тој кући, која је иначе и хранитељска, живе и младић Срђан и његова сестра Александра, који су студенти. Поред Виде, у Сиригу живи и Миле Ерцег, који је такође загазио у 102. годину живота.
На Видовдан, 1921. године, свега три године након завршетка Првог светског рата, у кући Стојана и Милице Вукадин, у Дреновом Долу, код Јајца, родила се Видосава. Данас је бака, прабака и чукунбака Вида. Бакија, како је најчешће, уз пуно поштовање, ословљавају, њени потомци. Има троје живе деце, седморо унучади, осморо праунучади и двоје чукунунучади, снахе и зетове.
Чврста и стамена, као и љути камен, на којем је поникла, и са којег је први пут угледала небо. Бескомпромисни борац. Јака и непоколебљива у православној вери корачала је кроз живот. У браку са почившим Ђуром Трнинићем, у ратним збеговима Другог светског рата, 1944. године, родила је најстаријег сина Љубомира. У гладним послератним годинама, 1946. године, родила је сина Младенка, а потом 1949. године и кћерку Милицу. Љубав мајке, равноправно и несебично дели са својом децом, и са пасторком Анђом, која, своју мајку никада није видела. Умрла је у тренуцима, док је Анђи, даривала живот.
Послератна глад, тежак живот и беспуће Брванаца, босанског села код Јајца, у којем је живела са својом породицом, отерале су дрвосечу Ђуру, на сечу у шуму, у Травник, где је, 1952. године погинуо. Сама, како вели, „уз помоћ јединога Бога”, којем се непрестано молила, и у којег је искрено веровала, са троје мале деце, возом, званим Ћиро, који је за њу, и њену нејач, ишао само у једном правцу, оставља кућни праг и креће пут Жабља. У равну Војводину, за коју је пре тога само чула. Са собом носе, оно, што су њена јака плећа, и дечје нејаке руке, могле понети.
Даноноћно радећи, тешке и прљаве послове у пољопривреди, неписмена горштакиња, је хранила своју ситнеж, и упоредо, правила кућу. Своју кућу. Кућу својој деци. Из другог брака, са Милом Обадом, 1960. године, је родила и најмлађег сина Ристу. Бакија Вида је прошле, 2021. године прележала и корону и после пет недеља у бањи Сланкамен, вратила се кући победивши и ту савремену пошаст. Бакија Вида, прикована за болеснички кревет, бије тешку и упорну битку за још један дан живота. Бори се. За сваки сат. За сваки уздах.
Бранко Ђукић
Мирко Бјелајац
