Основана 1892. године како би на једном месту окупила Куљане жељне знања, а опстала је упркос бројним недаћама и успела да сачува вредну библиотеку са више од хиљаду наслова.
Генерални секретар Матице српске Милан Мицић говорећи на свечаности, истакао је да Српска ратарска читаоница може бити огледало историје Срба на овом подручју који су снажно деловали и, упркос свим политичким и националним превирањима, сачували своје национално биће у тешким временима.
- У годинама када је настала у току је била борба да се српски национални идентитет одржи, те су се Срби окупљали око институција баш каква је Српска ратарска читаоница у Кули - истакао је Мицић и нагласио да је задатак ондашње читаонице био да окупи народ који негује традицију и историјско сећање, свој језик, као и припадност српском роду. Ова установа имала је и привредну функцију, да у домену ратарске производње просвећује своје чланове.
Некада је ова читаоница бројила и до 180 чланова, а сада их има много мање. Махом старији Куљани труде се да негују и сачувају од заборава институцију која је имала важну културну, просветну и политичку улогу.
Председник општине Кула Дамјан Миљанић изразио је захвалност садашњим члановима што чувају овај вредан споменик историје. Он је истакао да је Српска ратарска чираоница најстарија организација на нашим просторима и на територији општине Кула.
- Срби у време Хабзбуршке монархије окупљали су се око Српске православне цркве. У порти цркве је и изграђена прва зграда читаонице где су недељом читали новине и разговарали о сетви, размењивали мишљења и искуства, а све како би одржавали свој идентитет - појашњаја најстарији члан Српске ратарске читаонице Светозар Николић који је, како каже, наставио традицију својих претака, а искрено се нада да ће је и његова деца наставити.
Српска ратарска читаоница у Кули је једна од три читаонице које су опстале на територији Војводине и финансира се искључиво од чланарине. Ипак, захваљујући ведром духу и борбености својих чланова, прексиноћ су се у сали кулског позоришта окупили бројни суграђани који су уживали у културно-забавном програму.
Д. Николић
С. Ковач
