Њиховим власницима остаје да за неколико зимских месеци стоку врате у кондицију, а онда све испочетка. Ово тврди Божа Маринков, председник Пашњачког одбора Тараша. Маринков ову функцију обавља последњих 11 година и каже да је потпуно упознат са ситуацијом. Стока се са пашњака враћа исцрпљена, јер је за пашу сточарима у овом селу остала најлошија земља.
- Пашњачком одбору Тараша је 1992. године, уредбом тадашње Владе, враћено 529 хектара земље, пашњака, утрина, трстика... Од тих 529 хектара, одговорно тврдим, данас сточари могу да користе око 300 хектара, и то најнеквалитетнијих пашњака. Остала, много квалитетнија земља је узурпирана, користе је разни, а ми смо пред том појавом немоћни - тврди Божа Маринков.
Не само што имају на располагању између 200 и 230 хектара земље, него је сточарима за напасање остало око 300 хектара слатине, која нема никакав квалитет. Слатина прегори од врућине још у јуну и стока готово да нема шта да пасе.
- Ми смо тражили да на терен изађе републички инспектор. Кад је изашао и видео стање на терену, упутио нас је да ангажујемо геометра, па да са налазом мерника идемо на суд. Нити имамо паре за геометра, нити имамо могућности да се судимо ко зна колико година - наглашава Маринков.
Пашњачки одбор је у пашњаке у тарашком атару последњих година улагао и радио оно што је у његовој моћи.
- Изградили смо појилиште на соларни погон, прво такве врсте у Србији. Ископали смо два бунара, уградили пумпе, да стока има где да пије воду. То је оно што можемо. За остало, требало би да се побрине држава. Јер, стално слушамо како се смањује сточни фонд. А један од разлога је и узурпација пашњака. Нисмо ми усамљен пример. Тога има и у Елемиру, Меленцима, Арадцу... Са тим се проблемом суочавају и други пашњачки одбори. Још се ми са бројем стоке и држимо у односу на друга села – истиче Божа Маринков.
У сеоском стаду тренутно има 160 крава, али на пашњак излазе и краве са једне фарме. Такође, на пашњацима се напаса и између 600 и 700 оваца.
Ж. Балабан
