У међувремену кућа је проглашена за споменик културе, легат је и галеријски простор који Културни центар Инђије, коме је и дата на управљање користи за реализацију својих програма.
Како сазнајемо од кустоса Културног центра Владимира Вукаса у наредном периоду у плану је и учешће на неким од конкурса како би се приступило и реализацији идеје Војновића да се у кући у којој је живео оснује музеј.
- Ђорђе Војновић је приземну кућу заједно са драгоценом збирком уметничких слика и предмета неколико месеци пре своје смрти крајем 1974. године тестаментом оставио Општини Инђија. Кућа је у том тренутку имала библиотеку са више од 6.000 наслова, колекцију уметничких дела и предмете примењене уметности, намештај и друго. Књиге и део намештаја чува се у Народној библиотеци „Ђорђе Натошевић”. Заправо се његова приватна библио-
тека може сматрати зачетком библиотекарства у Инђији. Био је и одличан познавалац немачког језика. У мемоарима који су објављени 1997. године писао је о свом животу сећањима и о суживоту Срба и Немаца у Инђији. Поред легата Ђорђа Војновнића у простору Куће Војновића налази се и легат Николе Петковића – казао је Вукас.
Војновић је био јединац, студирао је права у Бечу и није их завршио, јер се због смрти оца вратио у Инђију. Политички је био неподобан у време избијања Првог светског рата, зато што се залагао за присаједињење Војводине Србији, а одржавао је везе с Јашом Томићем. Био је старешина Соколског друштва у Инђији.
Након рата је са супругом изградио салаш „Ђорђево” и подигао на око 200 хектара огледни парк, где је била засађена свака врста дрвета која успева у Европи и било је неких врста и са других континената.
Уметнички савет стара се о подизању квалитета изложби и ликовне уметности од 2010. године.
У галерији Куће Војновића се путем расписаног конкурса организују изложбе по посебном годишњем програму, па буде и више од 20 изложби. Бирају се излагачи и заступљени су уметници свих генерација, од професионалаца, академских сликара до аматера.
То је, нажалост, 1948. године у аграрној реформи уништено и посечено, подсећа Вукас.
Војновић је активан и након Другог светског рата у школском, општинском, црквеном одбору, и био је поново изабран за старешину Соколског друштва.
- Учествовао је у акцијама разних уметничких друштава, носилац је актвиности који су у вези са српским националим програмом и најзаслужнији за изградњу
Соколског дома 1938. године у Инђији што је данас седиште Културног центра. Зграда је реновирана од 2001. до 2003 и претворена је у мултикуфункционално здање какво је данас – појаснио је Владимир Вукас.
Кућа у којој је Војновић живео је на адреси Цара Душана број 3, која се налази тик уз Општину у самом центру, док је зграда Соколског дома односно данашњи Културни центар у шеталишној зони. Умро је 1975. у Инђији, а сахрањен је на инђијском Старом српском гробљу.
С. Аничић Илић
